Poslovne vijesti - Srbija

Od 556 državnih firmi, prodato tek 47

Od avgusta 2014. kada je na snagu stupio novi zakon sa odredbom da do 31.12. 2015. moraju da se prodaju sve firme sa većinskim društvenim kapitalom, od 556 zatečenih neprodatih preduzeća sa 90.000 radnika, 279 je već završilo u stečaju, podaci su Ministarstva privrede.

To je više od polovine i nije konačna lista, jer država za još 144 firme sa 43.595 zaposlenih, traži novog vlasnika a za 86 je postupak privatizacije obustavljen bez najava da li će i kako biti nastavljen.

Za tri godine koliko je zakon na snazi, prodato je 47 preduzeća za ukupno 90,6 miliona evra, od čega šest u mandatu sadašnjeg ministra. Među te poslednje transakcije spada i Galenika, koja je za 93,7 odsto kapitala fabrike, postigla pojedinačno najvišu cenu od 16 miliona evra, ali se zato ne zna ko je većinski vlasnik luksemburškog Elijusa, firme koja ju je kupila.

Sadašnje ministarstvo podiglo je udeo stečaja u privatizaciji, jer je u tom procesu, prema podacima sa zvaničnog sajta, završilo 26 od ukupno 48 rešenih predmeta, dok je proces obustavljen za 26 preduzeća.

- Od usvajanja novog Zakona o privatizaciji objavljeno je ukupno 213 javnih poziva za učešće u postupku javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje kapitala, imovine ili za strateško partnerstvo, i to 189 za prodaju kapitala, 21 za prodaju imovine, tri za izbor strateškog partnera - kažu za Danas u Ministarstvu privrede.

Naglašavaju da se nastavljaju aktivnosti na privatizaciji preostalih firmi iz portfelja Ministarstva, i da je za ukupno 59 već određen model - za 52 preduzeća prodavaće se kapital, šest će ponuditi svoju imovinu a za jedno će se tražiti strateški partner kroz osnivanje novog društva. "Za preostala 43 subjekata privatizacije još uvek nije doneta odluka o modelu privatizacije", kažu u Ministarstvu.

Podaci sa zvaničnog sajta, međutim, ne poklapaju se u potpunosti sa tim navodima, jer se iz tabela vidi da je za 138 firmi analiza mogućnosti privatizacije još uvek u toku. Pri tom, za svega 25 stoji oznaka da je moguće raspisivanje tendera.

Među njima su Azotara, Petrohemija, PKB Korporacija, Lasta, Tigar, Jat tehnika, Jumko... Kada će javni poziv biti raspisan, nije precizirano. Za neke od njih još se bira model, neke čekaju poziv zainteresovanih investitora, pa onda da se vidi, ima onih koje još nisu regulisale imovinu, a kod, na primer Krušika, čeka se da Vlada utvrdi svoj udeo u kapitalu.

Za preostalih preko stotinu firmi, navedeno je da raspisivanje tendera nije moguće. Među njima je velika grupacija banja, banjskih bolnica i rehabilitacionih centara, gde još uvek traju sporovi države sa PIO fondom oko vlasništva.

Za neke je prepreka to što se njihova imovina nalazi u zahtevima za restituciju, pa se čeka okončanje tog postupka da bi se videlo šta je preostalo za prodaju. Veliki je i broj preduzeća koja računaju da će kroz unapred pripremljen plan reorganizacije uspeti da se stabilizuju i tek onda izađu na tržište kapitala.

Ono što je pomalo apsurdno je da se u kategoriji "nije moguće" nalaze i firme sa svega nekoliko zaposlenih, pa osim teze da je reč o kupovini vremena, nema drugog objašnjenja kako bi bez poslovne aktivnosti dugovi mogli da se vrate. Za preduzeća iz energetskog sektora, poput Pro TENT-a, Kolubara usluga, Kolubara ugostiteljstva, Rio Kostolac ili Održavanja i usluga, koja zapošljavaju više od 4.500 radnika, čeka se mišljenje Ministarstva rudarstva i energetike.

U toj grupi su i preduzeća sa spornom imovinom, zatim veterinarske stanice za koje lokalne samouprave nisu zainteresovane, ali i one za koje jesu, ali još nisu postigle dogovor sa državom a jedan od rariteta je i obrazloženje da je privatizacija Frizerskog preduzeća iz Beograda nemoguća jer u firmi sa devet zaposlenih nema ko da pripremi dokumentaciju.

Na dugom štapu
- U portfelju Ministarstva privrede se nalazi 19 subjekata privatizacije sa teritorije KiM za koje će se tek utvrđivati način privatizacije, kao i 13 zaštitnih radionica - preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, koje su izuzete iz postupka privatizacije a za njih 11 na snazi je ili u postupku izrade Unapred pripremljen plan reorganizacije - kažu u Ministarstvu i dodaju da je UPPR na snazi i za još 26 firmi od kojih je 16 predviđeno za prodaju kapitala.

Više od polovine stečaja iz privatizacije

Više od polovine svih stečajnih postupaka, a trenutno ih je 710 aktivnih, odnosi se na preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom, uglavnom ona koja nisu uspela da nađu vlasnike i uglavnom nemaju privrednu aktivnost. Vođenje tih predmeta, nakon gašenja Agencije za privatizaciju dodeljeno je Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU).

Od momenta stupanja na snagu novog zakona, ALSU je dobila 448 novih predmeta, od čega je stečaj zaključen u 85 slučajeva a obustavljen u osam. U 16 predmeta nadležan privredni sud je razrešio ALSU sa pozicije stečajnog upravnika.