Poslovne vijesti - Srbija

Uskoro sastanak o podeli diplomatsko-konzularne imovine SFRJ

Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Vlade Republike Srbije Veljko Odalović saopštio je danas da će Beograd 13. i 14. decembra biti domaćin sednice Mešovite komisije za sukcesiju imovine bivše SFRJ, na kojoj će glavna tema biti podela preostale diplomatsko-konzularne imovine.

Odalović je u izjavi za agenciju Tanjug objasnio da će jedna od tačaka biti zajednička prodaja pet objekata, i to dva objekta u Njujorku (zgrada Misije Srbije pri Ujedinjenim nacijama i rezidencija), kao i objekata u Bonu, Tokiju i Bernu.

Takođe, kako je naveo, razmatraće se i pitanje četiri velika kompleksa – u Adis Abebi, Nju Delhiju, Moskvi i Braziliji, objekata u Kopenhagenu i Varšavi, a biće reči i o umetničkim slikama koje se nalaze u ambasadama ili diplomatsko-konzularnim predstavništvima.

On je, kada je reč o zajedničkoj prodaji pet objekata, podsetio na to da je na međunarodnom tenderu izabrana renomirana agencija iz Njujorka, koja je u ime svih sukcesora bila dužna da ponudi te objekte na prodaju i bude neko ko će u ime svih taj deo posla da završi.

Proces još nije zatvoren, ali je prepoznat potencijalni kupac za objekat Misije Srbije pri UN u Njujorku, a postoje i određene ponude za rezidenciju u Njujorku, dok su ostali objekti još daleko od oglašavanja, a i od same prodaje, napomenuo je generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova.

Prema njegovim rečima, naša zemlja ostaje pri stavu da se pomenutih pet objekata zajednički proda i da novčana sredstva od prodaje, prema procentima, budu podeljena sukcesorima.

Odalović je podvukao da je uslov Srbije da se prethodno odvoji novac koji smo uložili u plaćanje troškova za objekat rezidencije u Njujorku, iako je ne koristimo od 1992. godine, a da ostatak sredstava bude predmet zajedničke podele.

Objekti su takvog karaktera da nisu mogli biti podeljeni među sukcesorima jer nije bilo saglasnosti svih, a jedino oko čega je postignut konsenzus jeste da probamo zajednički da ih prodamo, a novac podelimo, objasnio je on.

Veliki kompleksi u Adis Abebi, Nju Delhiju, Moskvi i Braziliji takođe nisu podeljeni jer nije bilo saglasnosti, međutim, kako je rekao, pretpostavka je da objekat u Braziliji može fizički da se podeli, što će verovatno i biti dogovoreno na predstojećem sastanku.

On je, kada je reč o objektu u Adis Abebi, precizirao da je problem u nepostojanju dokumentacije koja bi potvrdila naše vlasništvo nad tim objektom, budući da su se svojevremeno Josip Broz Tito i Hajle Selasije dogovorili da razmene objekte, a dogovor, iako je nesporno postojao, nije pretočen u dokumenta na osnovu kojih bi Srbija kod vlasti u Etiopiji mogla da se upiše kao vlasnik.

Prema njegovim rečima, i predstavništvo u Moskvi je problematično jer se u osnovnom međudržavnom sporazumu između SSSR i FNRJ iz 1958. godine navodi da dve države jedna drugoj daju zemljište na korišćenje da na njima izgrade objekte, a sličan problem postoji i sa objektom u Nju Delhiju.

Na sastanku će, kako je napomenuo, biti reči i o imovini za koju mi zahtevamo da se briše iz Sporazuma o sukcesiji, jer te imovine ili nema ili nismo njeni vlasnici ili status koji je zapisan ne odgovara činjeničnom stanju.

Odalović je objasnio da je takav slučaj sa objektima u Kopenhagenu i Varšavi, čije vlasti traže od nas da regulišemo budući način korišćenja tih objekata, imajući u vidu da su to objekti koje koristimo po nekim ugovorima o zakupu.

On je ocenio da je dobro da se održi kontinuitet sastanaka, jer Srbija ima ozbiljan interes da ovo pitanje reši, s obzirom na to da je najveći deo imovine koja nije podeljena, imovina koju koristi Srbija – ili je čuva i održava ili je ponegde i koristi, dok sa druge strane, imajući u vidu dotrajalost pojednih objekata i potrebu njihovog održavanja, ne možemo da ulažemo sredstva.

Generalni sekretar je podsetio na to da je kriterijum za podelu umetničkih slika poreklo autora, tako da bi svaka zemlja bivše Jugoslavije trebalo da dobije slike autora sa svojih prostora.

Podela diplomatsko-konzularne imovine regulisana je Aneksom B Sporazuma o sukcesiji, istakao je Odalović i izrazio uverenje da će razgovori i o drugim aneksima biti intenzivirani, jer postoje aneksi u kojima se spominju proterana lica i izbeglice, a koje su našle utočište ovde i čija su imovinska prava značajno ugrožena.

Pitanje sukcesije je važno i za ukupnu normalizaciju i stabilizaciju stanja, zaključio je on.