U fokusu - Srbija

Iz fotelje registrovane prve četiri firme

Elektronska registracija preduzetnika stupila je na snagu 1. januara, a prve firme iz fotelje već su osnovane. Prema podacima Agencije za privredne registre, u prvih deset dana ove godine elektronskim putem podneto je 17 zahteva za osnivanje preduzetničke radnje.

Od toga, četiri zahteva su imala urednu dokumentaciju i proces elektronskog osnivanja je uspešno sproveden do kraja, kažu u APR-u. Zanimljivo je da se prva radnja, koja je registrovana elektronski, bavi montažom i servisom liftova. Kompanija „Ras lift” iz Novih Banovaca prva je firma iz fotelje registrovana u Srbiji. Rešenje o usvajanju registracione prijave za ovu radnju APR je doneo 5. januara.

Prema novim pravilima, kompletnu registraciju: od podnošenja zahteva do dobijanja rešenja, preduzetnici završavaju preko interneta. Ta usluga naplaćuje se 1.000 dinara. Plaćanje se, naravno, obavlja elektronski. Na šalteru ista usluga košta 1.500 dinara.

Aplikacija za popunjavanje prijave dostupna je na sajtu APR-a od početka sledeće godine, a elektronsko rešenje potpisuje se kvalifikovanim elektronskim potpisom.

Inače, ova usluga će do usvajanja izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima biti omogućena samo preduzetnicima. Tek kasnije sukcesivno će početi da se primenjuje i na privredna društva. Odmah nakon usvajanja tog propisa elektronski će moći da se registruju kao d. o. o. firme koje imaju samo jednog zaposlenog, a kasnije će se taj obuhvat proširivati na kompanije sa više zaposlenih.

Elektronska registracija nije jedina pogodnost koja čeka početnike u biznisu u 2018. godini. Uvedena je i mogućnost podnošenja novih elektronskih poreskih prijava – za utvrđivanje paušalnog poreza i za porez na kapitalne dobitke.

Početnici u biznisu ove godine mogu da računaju na oslobađanje od plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i poreze na zarade, tokom ove i sledeće godine. Ova olakšica odnosi se na platu preduzetnika i najviše devet novozaposlenih u njegovoj firmi. Primena mere počinje u oktobru 2018. i važiće za preduzetnike u režimu isplate lične zarade.

Podsticaji po novozaposlenom radniku ostaće na snazi do kraja 2019. godine i to tako što će preduzetnici imati pravo na povraćaj plaćenog poreza i doprinosa od 65 odsto do 75 odsto.

Takođe, početnici u biznisu ove godine više neće morati da koriste pečat u poslovanju s bankama. Nisu više ni u obavezi da izdaju papirne fakture i dostavljaju ih partnerima poštom već će sve aktivnosti oko naplate posla moći da završe preko elektronskih faktura.

Ministar privrede Goran Knežević, nedavno je u razgovoru za „Politiku” istakao kako bi se radovao 2018. godini da je privrednik.

„Odvojili smo i novac, pa je od ukupnog budžeta ministarstva od 20,2 milijarde dinara, gotovo 90 odsto namenjeno za podršku privredi”, rekao je resorni ministar.

Da li je onda ova godina dobra za započinjanje biznisa – pitali smo predstavnike poslovnih udruženja.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da će olakšice za početnike u biznisu doneti uštede privrednicima.

– Analize pokazuju da je prosečan početni kapital u prvih godinu dana poslovanja u Srbiji 5.300 evra. To je novac koji neko mora da unese na račun firme da bi započeo biznis. Nažalost, zbog velikih tekućih troškova to je nedovoljno za proizvodnju, pa s tim parama može eventualno da se započne neki uslužni biznis. Ta olakšica – koja podrazumeva oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa u prvoj godini poslovanja, trebalo bi u prvih godinu dana početnicima da donese uštedu od 2.000 do 2.500 evra. Umesto da te pare daju državi, privrednici mogu da investiraju, kupe neku mašinu ili zakupe poslovni prostor – kaže Rajić i dodaje da su firmarine i lokalne takse, ipak, najveći Damoklov mač koji visi nad glavom privrednika.

Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća smatra da su ovo samo kozmetičke mere koje nemaju nikakvog suštinskog uticaja na stanje u privredi.

– Ušteda od povećanja neoporezivog dela zarade ništa dramatično nijednom privredniku neće promeniti u poslovanju, a registracija firmi ni do sada nije bila problem. Ako neko zaista hoće da pomogne polumrtvoj privredi, onda mora da napravi ozbiljnu strategiju i mora da čuje naše realne probleme. O kakvoj dobroj godini za biznis pričamo ako je 46.000 firmi u blokadi, a čak 39.000 kompanija nije prošle godine predalo završni račun – pita Knežević.