Tema - Srbija

Apoteke nude skupu kozmetiku pred istekom roka trajanja

U beogradskim apotekama poslednjih dana u posebno obeleženim kutijama izloženi su skupi uvozni kozmetički proizvodi, uglavnom kreme za lice, losioni, vitamini, sa popustima i do 60 odsto.

Kreme koje su u redovnoj prodaji koštale i do 2.000 dinara sada se nude za 600 samo zbog toga što su pred istekom roka trajanja. Rok upotrebe najčešće ističe krajem ovog meseca ili u maju.

Ova praksa u Srbiji postoji dugo kada je reč o hrani, ali kupci u tim slučajevima imaju vremena da je iskoriste do datuma isteka roka, međutim ovde je očigledno reč o čišćenju zaliha, budući da je poznato da je vraćanje ili uništavanje ovih kozmetičkih proizvoda vrlo skupo. Jer kako drugačije objasniti to da apotekari kremu za lice, uprkos tome što je u roku trajanja još svega dve nedelje, nude iako je jasno da je kupci ne mogu potrošiti u tako kratkom periodu.

Dr Stevan Blagojević, direktor Instituta za opštu i fizičku hemiju, kaže za naš list da roba koja se povlači iz prometa mora da se uništi na propisan način, što je relativno visoko finansijsko opterećenje za uvoznike.

– Imajući to u vidu, jasno je zašto postoje znatni popusti na kozmetičke proizvode pri kraju roka trajanja. Proizvod se mora povući iz prodaje i komplikovanom procedurom uništiti ili vratiti proizvođaču – objašnjava Blagojević i dodaje da je teško reći šta se dešava s proizvodom posle isteka roka trajanja. Postoji, objašnjava, hiljade kozmetičkih proizvoda i u svakom pojedinačnom slučaju je taj proces drugačiji.

– U bliskom periodu posle isticanja roka trajanja proizvod svakako ne gubi bitne osobine, ali ga treba brzo potrošiti. Onaj koji je otvoren svakako ne treba koristiti posle datuma koji je istaknut na deklaraciji – kaže naš sagovornik.

Naime, visokosofisticirane recepture s mnogo funkcionalnih komponenti, kao što su vitamini, specijalna biljna ulja i slično, što se najčešće i nudi na ovakvim popustima, mogu s istekom roka trajanja izgubiti deo aktivnosti baš tih najskupljih komponenti, ali je osnovna funkcija zadržana.

Blagojević podseća da kozmetički kao i svi drugi proizvodi koji se vode kao „predmeti opšte upotrebe” imaju deklarisana dva roka trajanja. Prvi je obično sadržan u šifri proizvoda i on označava rok ili datum do kog proizvođač garantuje za sve deklarisane osobine pod uslovom da je čuvan u originalnoj ambalaži i na naznačenoj temperaturi (obično 5–35 stepeni Celzijusa).

– Drugi rok je onaj koji je naznačen na ambalaži sličicom i odnosi se na rok trajanja otvorenog proizvoda, odnosno koliko je preporučeno da  se on koristi posle otvaranja – kaže Blagojević.

Po njegovom mišljenju, problem roka trajanja se prepliće sa zakonskim rešenjima. U gotovo svim zemljama sveta roba van deklarisanog roka trajanja smatra se „zdravstveno neispravnom” i po pravilu bi trebalo da bude povučena iz prometa. Ovo je, dodaje on, jedno zakonsko uopšteno rešenje i važi za sve proizvode, dakle zakon nije predvideo mogućnost i načine produžavanja roka trajanja.

Iako farmaceuti na ovaj način ne krše zakon, kupci bi ipak trebalo da budu obazrivi prilikom kupovine i da dobro provere da li je, na primer, neki od proizvoda na popustu već otvaran, kao i da pitaju da li je bio dobro skladišten. Poznato je da, osim što imaju smanjenu efikasnost, proizvodi s isteklim rokom mogu da izazovu i ozbiljne iritacije kože.