Izdvajamo - Srbija

U statusu v.d. direktora najduže devet meseci

Vršioci dužnosti (v.d) na različitim funkcijama neće više moći beskonačno da se nalaze u tom statusu već će njihov mandat biti ograničen na najduže devet meseci, najavio je danas ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić.

Šest plus tri meseca

Ružić je na "Okruglom stolu o Nacrtima zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i Zakona o platama državnih službenika", objasnio da na primer, stanje v.d. direktora neće više moći da bude produžavano u nedogled, već se ograničava na šest meseci (plus eventualno još tri meseca) a državni organ koji ga postavlja moraće u roku od 30 dana da raspiše konkurs za tu poziciju, nakon čega položaj ostaje upražnjen dok se ne popuni na konkursu.

- Ova novina može da izazove različite reakcije, ali mislim da je ovo upravo jedan od temeljnih mesta gde se vidi želja i volja da reformu sprovedemo na pravi način. Svi znamo koliko imamo ljudi u v.d. stanju i kolika je motivisanost onih koji su u v.d. stanju da rade svoj posao, ako nisu sigurni da li će i kada na konkursu biti izabrani kako bi u punom kapacitetu obavljali svoj posao - napominje Ružić.

Naredna faza reformi, izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima

Govoreći o predloženim izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima rekao je da su one naredna faza u reformi javno-službeničkog sistema i neophodne su, kaže, kako bi se izgradila efikasnija i stručna državna uprava.

U javnoj upravi po poslednjim podacima radi oko 470.000 zaposlenih na neodređeno, bez republičkih javnih preduzeća, i cela reforma se upravo odnosi na ovaj broj, dodaje ministar.

Nacrti dva zakona koji se odnose na 24.000 državnih službenika i za koje je ministartsvo raspisalo javnu raspravu, poslednji su u nizu koraka koje je potrebno preći da bi se do 1. januara 2019. godine počelo sa uspostavljanjem novog sistema.

- Kada je reč o utvrđivanju njihovih plata, naknada plata i troškova, kao i drugih primanja, ovim zakonom prevazilazimo dosadašnje izazove omogućavanjem nagrađivanja, primenom novog sistema vrednovanja radne uspešnosti - kaže Ružić.

Dodatno, navodi ministar, ovim zakonom se kroz mogućnost određivanja većeg početnog koeficijenta i kroz institut korektivnog koeficijenta, privlače i zadržavaju kvalitetni kadrovi, što je, kaže, u skladu sa preporukama Evropske komisije i SIGMA.

Cilj zakonskih izmena je, izmeđuostalog, kaže Ružić, unapređenje upravljanja ljudskim resursima u državnim organima, zapošljavanje u skladu sa znanjem i veštinama, uspostavljanje sistema vrednovanja i nagrađivanja u skladu sa zaslugama i zalaganjem na radnom mestu.