Tema - Srbija

Žene i penzioneri najviše vode računa o uštedi struje

Svaki deseti potrošač u Srbiji isključuje ringlu pred kraj kuvanja, a svaki peti ugrađuje štedljive sijalice.

Uoči početka svake grejne sezone domaćinstva koja imaju mogućnost da biraju način grejanja – drva, struja, gas ili ugalj, podvlače crtu i odlučuju šta im je najjeftinije za ogrev.

Računice pokazuju da bi gas i drva ove grejne sezone trebalo da budu najpristupačniji. Međutim, oni koji nemaju izbor, i za grejanje isključivo troše struju, gledaju kako da što više uštede. Pogotovo, ako znaju da struja treba da poskupi.

Domaćinstva, inače, zimi troše oko 40 procenata struje u nižoj tarifi zbog grejanja, dok leti taj procenat padne na 32 odsto zbog uključivanja klima-uređaja.

Najnovija anketa pokazuje da više od 81 odsto domaćinstava u Srbiji štedi električnu energiju. Čak 86 odsto, onih koji moraju da se greju na struju, bilo da uključuju TA peći, grejalice, klime ili kotlove, kažu da to čine kako bi im iznos na računu bio što manji.

Znatno manji broj domaćinstva – oko sedam odsto, kao motiv za štednju navodi zaštitu životne sredine, dok šest procenata potrošača struju štedi kako bi produžili radni vek uređaja u domaćinstvu.

Istraživanje „Elektroprivrede Srbije”, pokazuje da više od trećine građana uključuje uređaje isključivo tokom niže tarife, odnosno, kada je struja jeftinija, a najjeftinija je noću – čak četiri puta. S tim što tu mogućnost mogu da koriste samo oni s dvotarifnim brojilima – što je oko 2.274.000 kupaca u Srbiji.

Oni s jednotarifnim brojilom mogu da štede samo kroz energetsku efikasnost, odnosno ukoliko ulože u bolju izolaciju zidova, promene prozore i vrata.

Kako bi uštedeo struju svaki peti potrošač u Srbiji ugrađuje štedljive sijalice, dok nešto više od 15 odsto potrošača tvrdi da je izolacija najbolji način štednje električne energije.

Svaki deseti potrošač u Srbiji isključuje ringlu pred kraj kuvanja, kao i mobilne telefone i kompjutere sa punjača nakon što se napune.

Kao najveće potrošače u domaćinstvu potrošači navode veš-mašinu i šporet, zamrzivač i frižider, dok su na trećem mestu bojler, klima-uređaj i TA peć.

Među onima koji namenski uključuju kućne uređaje u vreme jeftine struje radi uštede, najviše je žena i penzionera. Svaki drugi građanin kada dobije mesečni račun obraća pažnju na odnos električne energije, koja je utrošena po nižoj i višoj tarifi, a među njima je najviše penzionera.

Sa porastom godina starosti povećava se i procenat onih koji obraćaju pažnju na ovu stavku na računu. Dok jedan deo navodi cenu električne energije kao motiv za štednju, drugi vide različite povlastice i olakšice, koje bi im bile ponuđene kao dobar podsticaj za štednju.

Više od polovine građana kaže da je spremno, u manjoj ili većoj meri, da menja navike u potrošnji električne energije u svom domaćinstvu radi uštede, dok tek svaki deseti nije spreman na to. Među

onima koji su spremni da menjaju svoje navike, najviše je starijih od 45 godina. Polovina ispitanih građana je izjavila da koristi štedljive sijalice u svom domaćinstvu, a svaki šesti da ih ima u svim prostorijama u domaćinstvu.

Svetlo u prostorijama u kojima ne boravi redovno gasi oko 65 odsto ispitanika i to uglavnom stariji od 30 godina. Oko dve trećine građana smatra da im stan ili kuća imaju dobru toplotnu izolaciju što dovodi do velike uštede energije.

Jedna od mera energetske efikasnosti, koju građani najčešće primenjuju, jeste toplotna izolacija stanova ili kuća. Od građana obuhvaćenih istraživanjem, njih 38 odsto kaže da je u poslednjih nekoliko godina ugradilo novu stolariju i uradilo toplotnu izolaciju, dok svaki drugi to ima u planu u narednih nekoliko godina.

Najveći broj domaćinstava redovno izmiruje svoje obaveze, što potvrđuje činjenica da njih 60 odsto svakog meseca ostvari pravo na popust od pet odsto upravo zato što na vreme izmiruju svoje račune.