Tema - Srbija

Roboti ne otimaju radna mesta

Domaća fabrika iz Kikinde, koja svoje proizvode izvozi u Nemačku i Austriju, odlučila je da robotizuje proizvodnju, jer u celoj Vojvodini nije mogla da pronađe zavarivače. Pokušali su, uz pomoć pokrajinske vlade, da kroz prekvalifikuju obezbede radnike. Pozive su poslali na više od hiljadu adresa.

Samo 27 kandidata je odgovorilo. Sa sedam su potpisali ugovore, šest radnika je došlo na posao, a posle pola godine obuke samo jedan je ostao u proizvodnji. U nedostatku radne snage okrenuli su se robotima.

S Mašinskim fakultetom iz Beograda pokrenuli su projekat robotizacije zavarivanja u kojem će četiri robota zameniti 12 zavarivača. Na budućoj robotskoj liniji, radiće zajedno ljudi i roboti – ljudi pripremu, a roboti zavarivanje.

– To je ozbiljan poslovni manevar, ogromni tehnološki skok, kao kada se sa bicikla prelazi na automobil – objašnjava Petar B. Petrović, profesor Mašinskog fakulteta, koji sarađuje sa industrijom na razvojnim projektima automatizacije i robotike.

Preciznih podataka nema, ali se procenjuje da u ovom trenutku srpske fabrike zapošljavaju od 500 do 600 univerzalnih industrijskih robota, angažovanih na montaži, zavarivanju, pakovanju i opsluživanju druge proizvodne opreme. Od toga oko 400 radi u „Fijatovoj” fabrici.

– Kragujevačka fabrika je u klasi najmodernijih u svetu i ima potpuno robotizovano zavarivanje šasije, manipulaciju delovima i bojenje. Automobilska industrija je najveći konzument robota. Od svakih sto radnika, 10 do 15 su roboti. To je industrijski standard i jedini racionalan način da se proizvede kvalitetan automobil. Možete da imate potpuno besplatnu radnu snagu, ali to neće ukloniti robote iz fabričkih hala. Proces tehnološkog razvoja nikada se ne vraća unazad – objašnjava Petrović.

Naš sagovornik tvrdi da roboti ne kradu radna mesta. Naprotiv, otvaraju ih. Kompjuteri su, kaže, možda ukrali radna mesta daktilografkinjama, ali su otvorili mnoga kvalitetnija radna mesta koja ranije nisu postojala.

On naglašava da su roboti, takođe, nezamenljivi u proizvodnim procesima koji su štetni po ljudsko zdravlje.

– Robot će opsluživati peć u kojoj se topi olovo. Umesto celodnevnog podizanja teških ingota, rizika od opekotina istopljenim olovom i ono najgore, celodnevnog udisanja otrovnih olovnih para, čovek će uz kompjuter nadzirati i upravljati radom robota sa bezbedne udaljenosti, sedeći u prijatnoj kancelariji i pijući kafu dok radi mnogo kvalitetniji posao – kaže profesor Mašinskog fakulteta.

To je, kako objašnjava, novi model industrijske proizvodnje hibridnog tipa u kojem čovek i robot timski rade, svako svoj deo posla. Isto važi i za teške i opasne poslove zavarivanja rudarske opreme u „Kolubari metal”, ili montaže peći na pelet. Tamo gde se stvarno proizvodi, gde najmanje sitnice stvaraju konkurentsku prednost, roboti su jednostavno neminovnost.

Prema njegovom mišljenju Srbija treba da se razvija u pravcu visokih tehnologija, a nikako kroz okvir radno intenzivne industrije i time posledično pretvaranja zemlje u tehnološku koloniju. Od vitalnog značaja za ekonomski održivu budućnost jeste inovacija proizvodnih procesa kroz digitalizaciju, odnosno masovnu primenu robotike, pametne automatizacije i internet tehnologija.

 – Nužno je partnerstvo s državom. Ona bi mogla da podstakne robotizaciju domaćih fabrika, posebno malih i srednjih proizvodnih preduzeća, kroz različite oblike javnog i privatnog partnerstva. Za početak, bar ukidanje carine na uvoz robota – kaže Petrović.

Naš sagovornik uverava da politika ekonomskog razvoja Srbije mora da prepozna robotiku kao razvojni prioritet, kao što je to danas IKT ili poljoprivreda. Robotika je bez sumnje naredni veliki tehnološki talas posle interneta, ali s desetostruko većim uticajem na sve segmente društva.

– Poziv predsednika Aleksandra Vučića kineskim zvaničnicima da nam pomognu u robotizaciji srpske ekonomije jeste mudra inicijativa. Lično, dugo čekam da ta tema postane deo političkog konteksta. Ne postoji veliki svetski proizvođač robota koji nema bar jednu fabriku u Kini u kojoj proizvodi robote. Uz to, Kina ima svoje fabrike u kojima proizvodi robote, koji su rezultat razvoja i znanja kineskih inženjera i istraživača. To su odlične mašine, vrhunskog kvaliteta. Zato je saradnja s Kinom u oblasti robotike, ma koliko nekima izgledala sanjalačka, zapravo razvojna šansa Srbije. Srbija kroz tu saradnju može ne samo da omasovi primenu robota u svojoj industriji, već da počne da proizvodi i izvozi robote. To uopšte nije nerealno. Šezdesetih godina prošlog veka bili smo pionir u toj oblasti. Svaki hodajući robot u svetu kreće se na teorijskim modelima koji su nastali u Institutu „Mihajlo Pupin”, u laboratoriji koju je vodio akademik Mihajlo Vukobratović – objašnjava profesor Mašinskog fakulteta.