Tema - Srbija

Problemi distribucije podižu cene goriva

Cena dizel goriva na benzinskim pumpama premašila je 170 dinara za litar, a bezolovni se sasvim približio ceni od 160 dinara. Berzanske cene i nizak vodostaj Dunava, koji poskupljuje prevoz nafte i derivata, glavni su, mada ne i jedini, razlozi za poskupljenje goriva.

Sirova nafta, kao jedan od najvažnijih berzanskih pokazatelja, poskupela je prethodnih mesec i po dana za 22% i krajem septembra je sa 86,29 dolara za barel dostigla najvišu cenu u poslednje četiri godine.

Posledično je usledio rast kotacija dizel goriva i benzina kao repera za prodajne cene derivata, a to je osnov za cenovnike na pumpama, objašnjava generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.

“Povećanje cena u Srbiji nije otišlo u ruke distributera, već je jednostavno toliko trebalo platiti sirovu naftu i derivate iz uvoza od kojih zavisi 85% potrošnje naše zemlje", kaže Mićović i dodaje da se Srbija ne može izolovati od uticaja međunarodnog tržišta, te da se taj uticaj može osetiti u svim zemljama u okruženju i Evrope.

On je istakao da u Srbiji jedna trećina dizel goriva, koje se potroši na tržištu, potiče iz uvoza, dok su dve trećine iz domaće proizvodnje.

"Glavni transportni kanal za uvoz dizela je Dunav, koji je već više meseci na takvom vodostaju da nije moguće korišćenje brodova u punom kapacitetu, već se oni mogu tovariti do jedne trećine svoje zapremine, te su stoga troškovi transporta trostruko veći nego što je uobičajeno", ističe Mićović.

U Udruženju naftnih korporacija Srbije navode da domaćim distributerima nije na raspolaganju ni dovoljan broj železničkih vagona kojima bi mogli premostiti plitak Dunav, dok je prevoz auto-cisternama sa udaljenih odredišta neracionalan i skup način snabdevanja tržišta.

Utisak je da se uprkos svemu poskupljenje goriva nije previše odrazilo na obim prodaje, a suosnivačica kompanije "Radun avia" Jelena Radun objašnjava zašto.

"U ovom periodu promet nije pao zbog rekordne žetve u Srbiji, a dugoročno će to biti slučaj ako imamo u vidu početak godine kad smo imali takvu pojavu", kaže ona.

Ona dodaje da svi ozbiljniji prodavci goriva u Srbiji žele da sačuvaju tržišnu poziciju u oštroj konkurenciji, te popustima na prodajnu cenu i drugim marketinškim akcijama pokušavaju da zadrže kupce i ublaže poskupljenja.

"Svi akteri na tržištu nerado menjaju povoljnosti potrošačima, koje se utvrđuju na godišnjem nivou i niko nije rad da ih ukida i time da ide na štetu prometnika", kaže Jelena Radun i dodaje da se svi nadaju da će se rast cena zaustaviti i vratiti u uslove stabilnog poslovanja.

Sa popustima ili bez njih cene derivata još ne prete buđenjem inflacije, ocenjuje ekonomista Saša Đogović.

"Inflaciju bi cena goriva u narednom periodu mogla da podigne na više kote, a to bi se indirektno moglo odraziti na cenu transportnih usluga taksi prevoza ali i drugih vrsta drumskog saobraćaja, kao i na proizvode povezane sa zelenom pijacom", objašnjava Đogović.

On dodaje da bi ozbiljna poskupljenja nafte na svetskim berzama mogla ponovo da uvedu u probleme sa likvidnošću i deo industrije kao što je pančevačka "Petrohemija".

Ukoliko poskupljenja nafte i derivata pođu neželjenim tokom, država može da interveniše odricanjem dela akcize.

Treba imati u vidu da kretanja cene sirove nafte ne zavise samo od ekonomskih faktora, poput sezonskog uticaja ponude i potražnje. Politički interesi moćnih biće presudni.

Dugoročnije gledano, berzanska cena barela nafte trebalo bi da se zaustavi na 75 dolara za barel, zaključuje Mićović.