Tema - Srbija

Odzvonilo luksuzu u javnim preduzećima

Vlada Srbije je uredbom ograničila troškovnik u firmama koje dobijaju pare iz budžeta – kupovina službenih automobila moraće da bude obrazložena, a gubitaši neće moći da budu donatori i sponzori.

Zaposleni u javnim preduzećima dobiće dogodine povišicu plata pet odsto, ali će istovremeno njihovi rukovodioci morati da stegnu kaiš i polože račune za svaki potrošeni dinar.

Vlada Srbije nedavno je donela uredbu kojom je ograničila luksuziranje u javnim preduzećima – kupovina službenih automobila moraće da bude obrazložena, a gubitaši neće moći da budu donatori i sponzori.

Uredbom o utvrđivanju elemenata godišnjeg programa poslovanja javnih preduzeća za 2019, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja do 2021. godine, date su im smernice za poslovanje u narednom periodu.

Prema tom dokumentu, u koji je „Politika” imala uvid, javna preduzeća moraće da opravdaju i detaljno obrazlože svaku javnu nabavku. Posebna pažnja posvećena je kupovini službenih automobila. Od direktora se traži da racionalno planiraju nabavku vozila, uz navođenje vrste, osnovnih karakteristika, procenjene vrednosti vozila, ali i da obrazlože zbog čega je nabavka neophodna.

O zloupotrebama službenih automobila u javnim preduzećima svojevremeno je javno govorio Dragoljub Simonović, nekadašnji direktor „Železnica Srbije”. Tvrdio je da se službenim automobilima voze i direktori i šefovi kabineta i sekretarice. Pojedini vozači su u radno vreme stavljali taksi table na službena kola i taksirali, pa je oglasio prodaju 103 automobila. „Železnice” sigurno nisu bile usamljeni slučaj.

 Vlada se posebno pozabavila i troškovima reprezentacije, sponzorstvima, donacijama i humanitarnim aktivnostima javnih preduzeća. Skrenuta im je pažnja da izdvajanja za takozvane posebne namene ne bi trebalo da premaše ovogodišnja, ali i da ih moraju detaljno objasniti. Gubitašima i javnim preduzećima, koja zbog lošeg poslovanja dobijaju novac iz državnog budžeta, zabranjeno je da dele donacije i sponzorišu bilo koga.

Od direktora javnih preduzeća novom uredbom se traži da detaljno prikažu plan i dinamiku kapitalnih ulaganja, kao i investicionih ulaganja u naredne tri godine. Naloženo im je da obrazlože započete, odnosno planirane, a nerealizovane investicije za prethodne tri godine. To je urađeno sa razlogom jer se novac iz kredita za ulaganja u infrastrukturu i druge kapitalne projekte sporo povlači i zbog toga se plaćaju penali bankama. Uostalom i MMF često skreće pažnju da je potrebno povećati izdatke za javne investicije i da se brže povlači novac iz kredita.

Direktori javnih preduzeća, prema novoj uredbi, moraće da objasne i odluku da se zaduže u banci ili kod međunarodnih finansijskih institucija. I ne samo to. U izveštajima za narednu godinu do detalja će morati da prikažu i način na koji su potrošili dobit za 2014, 2015. i 2016. godinu, a raspodelu procenjene dobiti za 2018. treba da planiraju u skladu sa aktom o republičkom budžetu.

Kada je u pitanju zapošljavanje i plaćanje radnika, vlada će ubuduće znati koliko javna preduzeća imaju slobodnih i upražnjenih mesta, a o novom zapošljavanju direktori će morati da odlučuju isključivo kako zakon kaže. Tu su i smernice za naknade članovima nadzornih odbora.

Troškovi za službena putovanja, usavršavanja, honorare i ugovore o privremenim i povremenim poslovima, ne bi trebalo da budu viši nego ove godine. Ali, skreće se pažnja da treba sagledati mogućnost za njihovu racionalizaciju.

Pored uobičajenih zahteva o stanju finansija, planiranim tokovima novca, prihodima i ciljevima, naloženo im je da izvrše sveobuhvatnu analizu poslovanja za 2018, kako bi budući programi poslovanja bili planirani na realnim osnovama. Govoreći o izveštavanju o poslovanju, poseban akcenat javna preduzeća moraće da stave na načine kojima žele da povećaju proizvodnju i prodaju, ali i na analizu konkurencije, rizike u poslovanju i upravljanje rizicima.

Prema podacima Agencije za privredne registre javna preduzeća u poslednje tri godine posluju profitabilno, s tim da je u 2017. rast njihovih pozitivnih rezultata posebno došao do izražaja.

Ukupni dobitak 576 javnih preduzeća iznosi 29 milijardi dinara i dva puta je veći od prošlogodišnjeg. Istovremeno broj zaposlenih u javnim preduzećima smanjen je 1.979 radnika, tako da su ona zapošljavala ukupno 118.115 radnika. Neto dobitak iskazalo je 421 javno preduzeće.