Tema - Srbija

Stan prvo nude državi, pa tek onda tržištu

Zakon iz 1994. godine, čija odredba nameće obavezu da se svaki stan upisan kao kulturno dobro mora prvo ponuditi Zavodu za zaštitu spomenika Beograda, još jedan je od problema sa kojima se sreću svi u lancu prodaje nekretnina.

Iako ova odredba nije primenjivana više od 20 godina, sada se praksa promenila, a prošle godine su u katastar upisane još neke kulturno-istorijske celine na teritoriji centralnih beogradskih opština Vračar, Stari grad, Palilula i Zemun, zbog čega mnogi stanovnici ovih opština, kada odluče da prodaju stan, moraju prvo da ga ponude Zavodu za zaštitu spomenika Beograda, pa tek onda drugom kupcu.

- NALED se godinama zalaže da se ova odredba promeni, jer to praktično znači da će Zavod morati da odgovori na najmanje 1.000 ponuda - kaže Đorđe Vukotić, saradnik NALED-a.

- Takođe, zaposleni će pored redovnog posla morati da troše vreme i na odgovaranje na ponude koje će, u većini slučajeva, verovatno morati da odbiju, jer budžet Zavoda nije dovoljan za kupovinu stanova.

To takođe znači i da će ova odredba usporiti promet nepokretnosti za najmanje 15 i više dana, jer toliko u Zavodu za zaštitu spomenika traje procedura pribavljanja odgovora o zainteresovanosti po pravu preče kupovine. Za to vreme nijedan javni beležnik ne može da overi ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, odnosno sve dok prodavac ne donese dokaz da Zavod nije zainteresovan za tu kupovinu.

- Ova stara odredba nije se primenjivala jer upisa nije bilo, ali se sada stvara problem zbog velikog broja nekretnina koje su zavedene kao kulturna dobra u katastru u poslednjih godinu dana - ističe Vukotić. - Mi se zalažemo za pojednostavljenje procedura, jer se gubi vreme i usložnjava postupak.

Konkretnije, u NALED-u se zalažu za promenu sporne odredbe člana 119 Zakona tako što bi država imala pravo preče kupovine isključivo spomenika kulture, a ne svih nepokretnih dobara kulture. Ova formulaciji je preširoka i omogućuje da svaka zgrada bude uvedena u ovaj režim iz najrazličitijih razloga: u njoj je živela značajna ličnost, desio se istorijski događaj, deo je neke ambijentalne celine ili je podignuta na antičkim nekropolama.

- Važno je da se pravo preče kupovine ustanovi isključivo u odnosu na spomenike kulture za koje zaista grad ili država može da ima interes da ih otkupi, ili vrati prvobitnoj nameni, kao i da odredba nečemu služi i da ima efekat, a ne samo da komplikuje proceduru prometa nepokretnosti - zaključuje Vukotić.

Najviše kulturnih dobara ima na Crvenom krstu, jer su skoro svi soliteri u okolini Beogradskog dramskog pozorišta upisani kao kulturno dobro. Ima ih i u Krunskoj ulici, Ulici kneza Miloša, Knez Mihailovoj, na teritorija Palilule i Dorćola, ali i Zemuna.

Kazni nema

Zakon o kulturnim dobrima kaznenim odredbama ne propisuje sankcije ukoliko građani ne ponude Zavodu za zaštitu spomenika da po pravu preče kupovine kupi stan ili kuću u objektu koji je u režimu zaštite kulturnog dobra, ali odredba se uvek sprovodi, jer bi u suprotnom Služba katastra Republičkog geodetskog zavoda odbila upis prava svojine.