pretraga

kursna lista

BA

HR

RS

MK

EUR 117.5843
USD 106.6718
CHF 107.609
GBP 133.1043
CAD 80.3501
HRK 15.8748
BAM 60.1199
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
08.12.2018.Blic

Dobra vest: Njive više neće oporezivati kao građevinsko zemljište

Dobra vest: Njive više neće oporezivati kao građevinsko zemljišteVlasnici građevinskog zemljišta na kome nema objekta od naredne godine neće plaćati porez kao da imaju plac za gradnju, što će državni namet smanjiti i za hiljadu evra po hektaru, saznaje „Blic“.

To je Vladin predlog za izmenu Zakona o porezu na imovinu koji bi mogao da olakša život mnogim poljoprivrednicima, a među njima i Miroslavu Stamenkoviću iz Donjeg Međurova kod Niša.

Kako je “Blic” pisao prošle godine, Stamenković nije znao gde se nalazi kada mu je država za oranicu od šest hektara povećala porez sa 4.000 dinara na 155.000, a sličnih slučajeva bilo je širom Srbije.

Ovakva praksa trebalo bi da se promeni od sledeće godine zahvaljujući zakonu koji je trenutno u skupštinskoj proceduri, a koji opštinama daje odrešene ruke i mogućnost da neizgrađeno građevinsko zemljište vode kao poljoprivredno, odnosno šumsko.

Praktično, zemljište na kome nije bilo gradnje, a koje se koristi isključivo za gajenje voća, povrća, ostalih biljaka ili šuma, lokalna samouprava će moći da oporezuje po minimalnim stopama. Na takvo zemljište poljoprivrednici su do prošle godine, recimo, u Futogu plaćali porez od 1.500 dinara za jedan hektar, a novim rešenjima opština im je namet povećala na 150.000 dinara.

Poreska rešenja veća za sto puta u odnosu na prethodne godine tokom ove godine dobijalo je hiljade domaćinstava u selima i prigradskim naseljima širom Srbije. Razlog - odlukom grada ili opštine, porodične njive koje vlasnici godinama obrađuju preinačene su u građevinsko zemljište.

Preciznije, tokom 2011. godine lokalne samouprave su napravile veći obuhvat građevinskog zemljišta, to su poslali u katastar, a građanima su rešenja mahom počela da stižu 2017. i 2018. godine.

A kolika je razlika u visini poreza na poljoprivredno i građevinsko zemljište najbolje pokazuje primer za sedmu zonu u Nišu, gde je porez za građevinsko zemljište 1.544 dinara po metru, a za poljoprivredno 96. U slučaju Novog Bečeja odnos bi bio 690 naspram 12 dinara, a u slučaju Beograda 25.000 naspram 2.200 dinara.

Poreski stručnjak Đerđ Pap ocenjuje za “Blic” da porez na poljoprivredno zemljište treba da bude manji od poreza na građevinsko, gde je dozvoljena gradnja.

- U tom smislu predlog za izmene postojećeg zakona jeste dobar za vlasnike poljoprivrednog zemljšta. A poljoprivredno zemljište jeste ono gde nije dozvoljena gradnja i koje vlasnici koriste u poljoprivredne svrhe. Pritom, treba znati da u određenim postupcima postoji mogućnost da poljoprivredno zemljište postane građevinsko, ali o tome odlučuje lokalna samouprava - ocenjuje Pap za “Blic”.

Lokalne samouprave imaće pravo da donesu i nultu stopu oporezivanja. To je nedavno, recimo, uradila opština Jagodina, kako su naveli, zbog stvaranja boljih uslova za razvoj poljoprivrede.

Porez na imovinu naredne godine veći najviše do dva odsto

Porez na imovinu za 2019. godine opštine i gradovi ne mogu povećati više od dva odsto u odnosu na 2018.

Odluku o visini poreza donosi lokalna samouprava, ali u sledećim granicama: do jedan odsto za nepokretnosti u najopremljenijim zonama, do 0,4 odsto za nepokretnosti u zonama seoskih naselja i do 0,3 procenta od vrednosti imovine za nepokretnosti u zonama izvan seoskih i gradskih naselja.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share