U fokusu - Srbija

Usvojen Zakon o budžetu za 2019. godinu: Pogledajte sve novine za privrednike

Skupština Srbije usvojila je danas Zakon o budžetu za 2019. godinu, kojim su predviđeni prihodi od 1.246,2 milijarde dinara, a rashodi od 1.269,1 milijardu, tako da će deficit biti 22,9 milijardi dinara, što je 0,4 odsto očekivanog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Budžet je projektovan na osnovu procene da će rast BDP-a sledeće godine biti 3,5 odsto, a da će inflacija iznositi 2,3 odsto.

U budžetu su predviđena sredstva za povećanje plata u javnom sektoru od sedam do 12 odsto, tako da će ukupan fond za plate na svim nivoima vlasti u 2019. godini biti veći za 33 milijarde nego ove godine, dok će za penzije izdvajanja iz budžeta i PIO fonda biti veća za 35 milijardi dinara.

Za kapitalne investicije predviđeno je 165,5 milijardi dinara, što je 30 odsto više nego u ovoj godini.

Parlament je usvojio i Zakon o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, kojim će se efikasnije kontrolisati naplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a pored toga smanjiće se i troškovi administracije.

Zakon će obezbediti regulisanje razmene podataka u pogledu uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje povezivanjem Centralnog registra i Poreske uprave.

Vodiće se registar zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava.

Na sednici je usvojen i Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji objedinjuje sve naknade koje privrednici plaćaju, pri čemu su neke naknade smanjene, a neke ukinute.

Ukinute su naknade za biogoriva, za obavezne rezerve prirodnog gasa, za prekomerno korišćenje javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta i naknada za korišćenje komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta.

U okviru naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine brisano je utvrđivanje te naknade po osnovu prava svojine na nepokretnosti, odnosno zakupa, ili korišćenja nepokretnosti koja se trenutno utvrđuje prema površini stambenog, odnosno poslovnog prostora, odnosno zemljišta za obavljanje delatnosti.

Smanjena je naknada za promenu namene šuma i šumskog zemljišta sa desetostruke na petostruku vrednost osnovice.

Usvojenim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit smanjene su obaveze poreskih obveznika kroz izmene načina obračuna amortizacije, a novina je i priznavanje prava na poreski kredit u slučaju novčanih ulaganja u povećanje osnovnog kapitala startap preduzeća.

Biće priznati troškovi za istraživanje i razvoj u cilju motivisanja preduzetnika za ulaganje u istraživačke oblasti, a krajnji cilj je stvaranje inovativnih proizvoda.

Usvojen je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, kojim je predviđeno dalje ujednačavanje primene poreskih propisa i jačanje pravne sigurnosti, kao i adekvatnije oporezivanje imovine shodno ekonomskoj moći poreskih obveznika, a najznačajnija novina je da se poreskim merama destimuliše gradnja bez propisane dozvole i nepoštovanje rokova za gradnju.

Skupština je usvojila i Zakon o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kojim je odloženo za tri godine finansijsko obeštećenje vlasnika oduzete imovine, tako da treba da počne u decembru 2021. godine.

Usvojen je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, koji predviđa osnivanje Uprave za igre na sreću, kao organa uprave u sastavu Ministarstva finansija, i prelazak nadležnosti u oblasti igara na sreću sa Poreske uprave na Upravu za igre na sreću.

Parlament je potvrdio i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim su brisane odredbe koje propisuju nadležnost Poreske uprave u oblasti igara na sreću.

Najznačajnija novina usvojenog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu je definisanje nove finansijske institucije – primarnog dilera, čija je svrha da se podstakne likvidnost tržišta državnih hartija od vrednosti i ublaži rizik refinansiranja duga.

Skupština je usvojila i Zakon o carinskoj službi zbog potrebe za usaglašavanjem sa novim Carinskim zakonom Evropske unije, kao i zbog otvaranja Poglavlja 29 – Carinska unija.

Izmenama Zakona o javnoj svojini, koje su takođe danas usvojene, omogućeno je da društva kapitala osnovana po Zakonu o inovacionoj delatnosti, čiji je jedan od osnivača Republika Srbija, pokrajina ili jedinice lokalne samouprave, mogu koristiti i upravljati nepokretnostima u javnoj svojini, kao i da te nepokretnosti mogu dati u zakup startap društvima osnovanim po Zakonu o inovacionoj delatnosti u cilju infrastrukturne podrške inovacionim delatnostima.