pretraga

kursna lista

BA

HR

RS

MK

EUR 118.4219
USD 104.1621
CHF 104.4377
GBP 134.8769
CAD 78.1508
HRK 15.9398
BAM 60.5482
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
10.01.2019.RTS

Zašto nas nove stvari ne čine srećnima?

Zašto nas nove stvari ne čine srećnima?Davne 1769. godine čuveni francuski filozof, enciklopedista, Deni Didro, napisao je esej o jednom vrlo neobičnom ličnom iskustvu. Naime, Didro je dobio nov, raskošan, crveni ogrtač. Ali, umesto da bude presrećan, on se rastužio.

Mladi autor, Brendan Miler, pokušao je u kratkom filmu urađenom za Bi-Bi-Si da objasni ovaj fenomen. Marketinški stručnjaci i psiholozi i posle 250 godina bave se proučavanjem ovog Didroovog eseja.

Njega je novi ogrtač rastužio jer je potpuno odudarao od svih ostalih stvari koje je posedovao. To osećanje nesklada nagnalo ga je da pokuša da obnovi svoj imetak i uskladi ga sa skupocenim poklonom. Ubrzo je kupio nove zavese, sliku, ogledalo, stolicu, skupoceni sat.

Kako Didro opisuje, „zapovednički“ ogrtač nametnuo je svoj sklad u njegovoj kući.

Antropolog Grant Mekkraken 1988. godine je skovao novi termin: „Didro efekat“ koji opisuje našu nesvesnu potrebu za skladom i koji oblikuje način na koji kupujemo.

Do tada su ekonomisti pratili prodaju pojedinačnih proizvoda nastojeći da na osnovu njihove funkcionalnosti i korisnosti postanu konkurentniji na tržištu smanjenjem cena ili poboljšavanjem karakteristika proizvoda.

Mekkraken je bio suprotnog stava. Po njemu, stvari koje posedujemo određuju naš identitet i mesto u društvu, i zato uvek idu u kompletu, upravo po principu „Didro efekta“.

Zato bogati bankari kupuju Roleks, uz koji ide BMV i boca najskupljeg pića.Hipsteri kupuju majice sa natpisima i ulje za bradu koje čine sklad sa njihovim precenjenim i nefunkcionalnim biciklima.

Često nas uticaj „Didro efekta“ sprečava da nešto kupimo iako je korisno i povoljno jer nije u skladu sa ostalim stvarima koje posedujemo.

Ali, kada se pojavi nešto novo, kao u slučaju Didroovog ogrtača – Mekkraken tvrdi da će doći do povećane potrošnje.

I mada je Didro ovo davno opisao, prodavci do danas računaju upravo na taj nesvesni nagon.

Na primer, pogledajte „Epl“. Mnogima je kupovina „ajfona“ bila okidač koji je izazvao „Didro efekat“, nagoneći ih da kupuju ostale proizvode iz „Eplove“ palete uređaja kako bi održali sklad.

Istu taktiku koristi i „Ikea“ grupišući svoje proizvode u serije. Došli ste da kupite novu komodu, ali odjednom biste da kupite i krevet koji se slaže uz komodu, pa noćni stočić, i čiviluk, i garderober....

I način na koji su raspoređeni proizvodi u prodavnicama koristi isti smicalicu. Svi izloženi predmeti idu jedan uz drugi i svaki nam nudi potpuno novi identitet ili stil života.

U svim ovim slučajevima marketinški stručnjaci koriste „Didro efekat“. Svaka kupovina nas nagoni na sledeću.

Sociološkinja Džulijet Šor takođe je analizirala ovu pojavu ističući surovost ove nesvesne potrebe. Dodaje da najčešće kupujemo zbog simboličnog značenja koju pridajemo nekom predmetu.

U Didroovom slučaj, on je možda mislio da će se posedovanjem ovako skupocenog ogrtača njegovo imovinsko stanje izjednačiti sa bogatima. Kupujući nešto, kaže Šorova, mi ipak ne dobijamo ono o čemu smo maštali.

Što je najčudnije, Didro se mnogo bolje osećao u svom starom, iznošenom ogrtaču kojim je slobodno mogao da briše prašinu sa knjiga ili vlažno pero. Zato je napisao: „Bio sam apsolutni gospodar svog starog ogrtača, a postao sam rob novog“.

Novi ogrtač mu je obećao sigurnost i slobodu, ali na kraju ga je zarobio.

Tako, kada kupujete zamišljajući život koji ide uz taj telefon, komodu ili odelo, setite se prednosti koje ima onaj koji već posedujete.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share