Tema - Srbija

U Srbiji dobri uslovi za proizvodnju oraha, zarada sigurna

Vojvodina ima dobre uslove za proizvodnju oraha, ali ih uvozimo. Sudeći po tome da su zdravi i veoma traženi tokom cele godine, ipak ima sve više onih koji u ovom poslu vide šansu za zaradu u budućnosti.

Lani je u Srbiji posađeno preko 100 hektara najisplativije američke sorte oraha "čendler", dok je u Somboru nikla jedna od najvećih. Pioniri u ovom poslu ističu da je ovo posao na duge staze i da se zarada ne može brzo očekivati, ali je u budućnosti sigurna.

Zdravko Bjelajac iz Sombora na 12 hektara od 3240 sadnica moderne sorte oraha "čendler" za pet godina očekuje dobar prinos. U ovom poslu se isplativost dugo čeka, ali, kako kaže, to je ulaganje na duge staze. U investiciju od oko 100.000 evra, koliko je uloženo u plantažu, sigunan je da će se isplatiti, a prvi rod je namanjen izvozu.

"Ovo je prva plantaža oraha koja je posađena u Srbiji tipa "čendler" i "lateralnih tipiova" oraha. To je tip oraha koji rađa niz celu granu. Plan je da u Somboru napravimo otkupno mesto i već imamo obezbeđen magacin", kaže Zdravko Bjelajac.

Opasnost od mraza uvek postoji, ali ova sorta, ističe uzgajivač, ukoliko bude mraza, cveta do tri puta.

Čendler raste do osam metara visine i širi se do dva i po metra.

Cilj je da se za prve četiri godine krošnja razgrana da bi dala što veći rod.

Zdravko Bjelajac isitče: "Po iskustvima sa drugih voćnjaka iz Turske, Albanije i sa Kosova, tamo je bilo od 15 do 25 kilograma oraha po stablu. Ušao sam u posao, pa da prve godine rodnosti imam od tri do pet kilograma biću zadovoljan. Njihov vek je do 100 godina, a do 50 godina sigurno rađa."

Dragan Milić iz Sombora takođe je rešio da krene sa zasadom oraha i počeo je sa 320 sadnica.

"Tu sortu smo uzeli zbog majih razmaka u redu između sadnica, salaš nam je mali, pa smo na hektaru hteli što više sadnica da zasadimo", kaže Milić.

Pet godina čekanja na prvi prinos i zaradu nije odvratilo pionire u poslu oko oraha. ističu da nema mnogo ljuduskog rada, kao u drugim voćnjacima, jer se sve može mašinski raditi od skupljanja, ljuštenja do sušenja i klasiranja. Otkupna cena za izvoz po kilogramu lani je bila četiri evra.