Tema - Srbija

Matijević obrađuje 30.000 hektara, ali tvrdi da je zarada na ovom poslu mala

Vest da je država uspela prodati 500 hektara zemlje koja pripada dobanovačkoj firmi u stečaju, ponovo je pokrenula pitanje da li je poljoprivreda u Srbiji i danas najunosniji biznis i koliko se na zemlji po Srbiji i Vojvodini može zaraditi.

Godinama unazad najviše hektara u Srbiji obrađuje Petar Matijević. Od ukupno 75.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, koliko obrađuje njih nekoliko, ovaj srpski biznismen obrađuje 32.000 hektara. Ipak, na pitanje da li je poljoprivreda danas u Srbiji unosan biznis, dobili smo neočekivan odgovor.

"Nije, jer su cene primarnih poljoprivrednih proizvoda u poslednjih pet godina pale za 20 do 30 odsto", odgovorio nam je Petar Matijević, koji po broju heektara već godinama prednjači među privatnim zemljoposednicima u Srbiji. On smatra da je Srbija zatvoreno tržište jer nije na pravi način ukrštena ponuda i potražnja, sve zbog raznih izvoznih ograničenja i kvota koje nam je nametnula Evropa.

U vlasništvu Petra Matijevića je više od 19.000 hektara obradivog zemljišta u Vojvodini, a u zakup je od države uzeo još 12.000 hektara. Kupovinu zemlje i takve podatke objašnjava činjenicom da je u proteklom periodu ulagao u zemljište jer je u pitanju najjednostavnije ulaganje, kao, kako je rekao, kada kupujete stan.

"Sada nam preti hiperprodukcija pošto imamo zemlju, ali nemamo subvencije za poljoprivredu, niti siguran izvoz", podseća Matijević.

On napominje da Evropa subvencioniše svoje poljoprivrednike sa 300 do 600 evra po hektaru, za razliku od Srbije, i smatra da moramo ozbiljnije i dugoročnije da planiramo u poljoprivredi.

"Moramo probati da se pripremimo za EU, jer još nismo spremni za takvu konkurenciju i nemamo snage da se odupremo njihovim subvencijama. Mi planiramo da se u narednom periodu bavimo višom fazom prerade u voćarstvu i povrtarstvu, ali za to su potrebna i dodatna ulaganja", ističe naš sagovornik.

Petar Matijević, inače, poseduje imanja "Bezdan" i "Ravnica" u Bajmoku, "Jednota" u Kovačici, "Zlatica" kod Zrenjanina... Bavi se proizvodnjom svih vrsta žitarica, a na sedam farmi u Srbiji godišnje proizvede osam miliona pilića, 300.000 svinja, 10.000 junadi... Matijević u svom vlasništvu drži i oko 1.500 hektara obradive zemlje u Hrvatskoj.

I agroekonomski analitičar Milan Prostran smatra da srpska poljoprivreda ne može da opstane na čistom neoliberalnom tržištu, kako trenutno funkcioniše, i da je neophodna podrška države kojom će biti uvažene sve specifičnosti "fabrike pod otvorenim nebom".

"Primarna poljoprivredna proizvodnja čini oko 10 odsto BDP-a Srbije, a još 5 do 7 odsto čini prerađivačka industrija. Zato srpski poljoprivrednici moraju imati jednaku podršku kao što je imaju i farmeri EU. Naime, u budžetu Evropske unije čak oko 40 odsto čini budžet za poljoprivredu koji obezbeđuje razne subvencije proizvođačima", kaže Prostran za "Blic Biznis".

On smatra da je zarada u poljoprivredi u Srbiji moguća, ali samo ako se uvaže sve njene karakteristike, ako poljoprivrednici budu dovoljno obrazovani, ali i ako se agrarni budžet poveća na procenat državne kase koji je identičan udelu koji ova privredna grana ima u BDP-u. Prema rečima našeg sagovornika, trenutno je to tek oko 4,6 odsto.

"U suprotnom ne može se očekivati da budemo konkurentni na evropskom tržištu", zaključuje Prostran.