Tema - Srbija

Pšenica rodila za petinu manje

Prve prognoze proizvođača ukazuju da je na severu Bačke prepolovljen rod pšenice. Zvanična statistika i stručnjaci nemaju toliko crna predviđanja u pogledu prinosa koje bi Srbija ove godine mogla da ostvari sa žitnih polja.

Proizvodnja će svakako biti oko petinu manja u odnosu na 2018, koja je bila jedna od uspešnijih po količinama hlebnog zrna, ali ne i po kvalitetu, sa kojim smo imali ozbiljnih problema. I pored toga stručnjaci predviđaju da će je biti sasvim dovoljno za domaće potrebe, a da će nam za izvoz preostati oko milion tona pšenice i brašna.

Republički zavod za statistiku nedavno je objavio podatke o očekivanoj proizvodnji pšenice u Srbiji za ovu godinu na osnovu stanja na poljima krajem maja. Statističari očekuju proizvodnju od oko 2,4 miliona tona – ili 18,1 odsto manje u odnosu na prošlu godinu.

Ovogodišnja žetvena površina iznosi 582.636 hektara i u odnosu na 2018. manja je za oko 65.000 hektara, ukazuju statističari. Očekivano je da će Srbija za izvoz imati oko 900.000 tona pšenice i brašna. Istina je da je ova godina za ratare bila nepovoljna i da su neki od njih imali i znatno veće gubitke nego što statistika pokazuje.

– Možemo da kažemo da je ova godina za proizvodnju strnih žita, zbog vremenskih uslova posle setve, bila veoma teška. Zbog toga smo očekivali manje prinose na oko 20 do 30 odsto površina. Dosta je nezahvalno baviti se prosekom. U principu, mislimo da će to biti prosečno smanjenje od oko 20 odsto, što je i procena zvanične statistike. Na nekim parcelama sigurno će biti i mnogo značajnijih umanjenja prinosa – izjavio je za „Politiku” Radivoje Jevtić, rukovodilac Odeljenja za strna žita u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Proizvođači sa severa Bačke i dela Banata, dodaje, imali su problema jer su padavine došle kasno, pa je sigurno da će gubici kod nekih od njih biti veći. Inače, najrodniji regioni u Srbiji su upravo Bačka, deo Srema, Mačve, Stig...

Ipak, Jevtić kaže da ćemo imati dovoljno pšenice za ishranu našeg stanovništva. Pitanje je koliko će je biti za izvoz i da li će parametri kvaliteta biti odgovarajući.

– Ali svaka roba ima svog kupca. Srbija je dobro područje za proizvodnju žita. Druga je stvar zašto uporno sejemo stočnu pšenicu, lošeg kvaliteta, umesto kvalitetnih sorti od kojih možemo mnogo više da zaradimo na izvozu – smatra naš sagovornik.

Da li nas Rusija ugrožava?

Još je rano za procene kakav se kvalitet može očekivati za ovogodišnji rod. Od toga će direktno zavisiti da li ćemo na izvoznom tržištu uspeti da se izborimo sa sve jačom konkurencijom u Crnomorskom slivu gde dominira Rusija, kao najveći izvoznik pšenice u svetu.

Ova zemlja je nedavno objavila da će do 2035. godine proizvoditi 140 miliona tona žitarica godišnje, dok će izvoziti 55,9 miliona tona. Ispunjenje ovog zahtevnog cilja, kako prenose mediji, koštaće Rusiju oko 70 milijardi evra.

– Rusi nas neće ugroziti. Svako ima svoje kupce. Srbija izvozi oko milion tona što je malo u globalnim razmerama. Zato i treba da budemo po kvalitetu dobri. Nama ne prave smetnje Rusi već Mađari, recimo. Ne možemo čak ni u BiH jer i oni traže kvalitet, tako da našu pšenicu mešaju sa mađarskom kako bi postigli bolji kvalitet brašna – kaže za naš list profesor dr Miroslav Malešević, jedan od najvećih eksperata za strna žita u regionu.

Ističe da je Srbija „pokvarila svoj brend sejući nekvalitetnu pšenicu” i da je to verovatno i najveći problem sa kojim se suočavamo. Smatra da ne treba da jurimo prinose već kvalitet i da bi država morala da podstakne takvu proizvodnju i uvede razvrstavanje po kvalitetu.

– Jer, ovako snižavamo rejting kod stranih kupaca. U strukturi naše setve imamo 20 do 25 sorti, koje nose potencijal za kvalitet i ona bi morala da se odvaja od one koja nije dobra – kaže Malešević. 

Za BDP važniji kukuruz

Ivan Nikolić, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) ne veruje da će smanjenje roda pšenice uticati na smanjenje ukupnog BDP-a.

– Naša glavna ratarska kultura je kukuruz a rekao bih da je on više zasejan nego prošle godine. Još treba sačekati krajnji saldo poljoprivredne proizvodnje za ovu godinu. Moguće je da će biti manji ali ne onoliko koliko smo cenili početkom 2019 – kaže Nikolić i dodaje da su jesenje kulture „sasvim dobre” i da treba sačekati i rezultate u stočarstvu s obzirom na to da i ono ima dobar udeo u ukupnoj dodatoj vrednosti poljoprivrede.   

– To što je nešto manje zasejano, ili manje rodilo, ne mora da znači da će se baš direktno odraziti u ukupnoj dodatoj vrednosti poljoprivrede. Kulture koje tek dolaze, a koje su mnogo značajnije u odnosu na pšenicu, imaju bolji rezultat – ističe Nikolić.