Izdvajamo - Srbija

Knjigovođe će ponovo morati u školu: Novi zakon ne priznaje kurseve i diplomu, do posla samo uz dva nova uslova

Knjigovođe koje su svoj posao naučile na kursevima i za posao računovođe nemaju licencu prvi su na udaru novog zakona koji reguliše ovu oblast, a čija je javna rasprava završena pre neki dan.

Praktično, oko 5.000 knjigovođa koji nisu profesionalci sada će morati ponovo u školu - da bi se bavili svojim poslom oni će ubuduće morati da imaju licencu, a to znači da će polagati ispit koji košta 93 evra i u toku svake godine ići na dodatne obavezne obuke.

U Srbiji radi nešto više od 2.000 licenciranih računovođa koji poštuju sve međunarodne standarde i imaju kontinuiranu edukaciju. S druge strane, statistika pokazuje da ukupno oko 7.000 ljudi redovno potpisuje finansijske izveštaje preduzeća, a nisu "profesionalci" i ne rukovode se nikakvim etičkim kodeksima, kažu za "Blic Biznis" u Savezu računovođa i revizora Srbije.

A najveći broj malih firmi poverava vođenje knjiga upravo takvim malim agencijama, odnosno računovođama, pa je zato najviše interesovanja i diskusija povodom novog Zakona o računovodstvu izazvala odredba prema kojoj će jedan od uslova za rad knjigovodstvene agencije biti da ima najmanje jednog stalno zaposlenog računovođu koji ima licencu organizacije članice Međunarodne federacije računovođa (IFAC – International Federation of Accountants). U Srbiji je trenutno punopravni član IFAC samo Savez računovođa i revizora Srbije.

Predloženi rok za usaglašavanje sa ovom odredbom je tri godine od početka primene novog zakona - koja je planirana od 1. januara 2020. godine - što znači do kraja 2022.

"Država novim zakonom želi da uvede disciplinu u ovu oblast, jer su u računovodstvo ušli i konobari, frizeri, tehničari... Odsutna je svaka suštinska kontrola i to je zaista veliki problem", kaže za "Blic Biznis" Pero Škobić, generalni sekretar Saveza računovođa i revizora Srbije.

On podseća da Savez od 1989. godine organizuje polaganje ispita za dobijanje licence profesionalnih računovođa, i da je svuda u svetu praksa da se polaže kod organizacije koja je članica IFAC.

Kako do licence?

"Polaganje ispita se organizuje dva puta godišnje, a svi troškovi na koje treba da računaju zainteresovani su članarina - 64 evra i ispit - 29 evra. Za one koji već rade i imaju praksu sam ispit neće biti neki veliki problem, dok ostalima, koji misle da je dovoljno da uzmu računovodstveni program i završili su posao, svakako neće biti tako lako", objašnjava naš sagovornik i dodaje da najveću "galamu" dižu upravo računovođe koje nemaju sertifikat.

Inače, licenca se obnavlja svake godine. Pero Škobić kaže da je za obnovu potrebna kontinuirana edukacija i pohađanje stručnih seminara, odnosno prikupljanje 40 bodova godišnje, kako bi računovođe bile u toku sa propisima koji se stalno menjaju i usaglašavaju.

S tim u vezi, postavlja se pitanje koliko će paušalcima, koji trenutno računovođe plaćaju oko 100 evra mesečno, novi uslov – licenca – povećati troškove poslovanja?

Ministarstvo finansija: Cilj je kvalitet izveštavanja

Kako navode predstavnici Ministarstva finansija, krajnji cilj donošenja novog Zakona o računovodstvu je podizanje nivoa kvaliteta finansijskog izveštavanja u našoj zemlji i usklađivanje sa najboljom međunarodnom praksom u ovoj oblasti.

Nacrt zakona o računovodstvu predviđa uvođenje jasnih uslova za profesionalno pružanje računovodstvenih usluga, kao i posebnog javnog registra pružalaca računovodstvenih usluga, čime bi se unapredio kvalitet ovih usluga.

Iz ministarstva navode da je osnovni cilj predloženog Nacrta zakona o reviziji usklađivanje sa postojećom regulativom Evropske unije u vezi sa obaveznom revizijom godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja, kao i sa preporukama u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Krajnji cilj predloženih reformi treba da bude podizanje nivoa kvaliteta revizorskog i finansijskog izveštavanja u Republici Srbiji, kroz unapređenje sistema obavljanja revizije, što je jedan od preduslova za privlačenje potencijalnih domaćih i stranih investitora, kažu u Ministarstvu.

Uvažiti nacionalne specifičnosti

Iz Računovodstvene komore Srbije su, u toku javne rasprave o novom propisu, istakli da su Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji strateški važni za državu, u cilju podizanja kvaliteta finansijskih izveštaja i njihove kontrole. Prema njihovom mišljenju, ovi zakonski okviri treba da budu prilagođeni evropskim direktivama, ali svako nacionalno zakonodavstvo mora uzeti u obzir nacionalne specifičnosti.

“U našoj zemlji nije većina računovodstvenih usluga u skladu sa obligacionim ugovorima, kao u Evropskoj uniji. U Srbiji, u ogromnom broju, računovođe vode poslovne knjige za pravna lica i preduzetnike, u skladu sa ugovorom o radu. Zato je neophodno urediti u celosti računovodstvenu profesiju i uslove i pravila koji se moraju ispuniti da bi neko mogao kvalitetno sastavljati finansijski izveštaj”, pojasnili su iz Računovodstvene komore Srbije u svojim sugestijama.

Među brojnim komentarima struke na nacrt novog zakona izdvaja se stav da direktive EU ipak ne zahtevaju licenciranje računovođa i da samo manji broj država EU ima ovakvu zakonsku obavezu, ali zato sve imaju obavezu licenciranja revizora.

Takođe, deo računovođa smatra da ovakav uslov ne bi poboljšao kvalitet finansijskog izveštavanja u Srbiji, ali da je potrebno pronaći adekvatna rešenja i, između ostalog, predlažu mere nadzora i izmene u oblasti revizije.