Tema - Srbija

Kragujevac između „Fijata” i „Foksvagena”

Odluka „Folksvagena” da stopira već gotov projekat izgradnje fabrike kraj Izmira zbog vojne intervencije Turske u Siriji ponovo je uvela Kragujevac u trku za mogući aranžman sa ovim nemačkim automobilskim gigantom. U stvari, u trci je ponovo Srbija, što su potvrdili i neki naši funkcioneri, iako su napomenuli da ne treba očekivati previše.

„Folksvagen” bi fabriku mogao da izgradi i u Vojvodini zbog velikog broja nemačkih firmi u tom delu naše zemlje, ali prednost Kragujevca su dobro obučeni radnici i tradicija proizvodnje automobila duga više od pola veka.

Naša država mora ozbiljno da uzme u razmatranje sve potencijale Kragujevca, smatraju u vrhu gradske vlasti.

– Kragujevac je spreman da dočeka „Folksvagen”. Raspolažemo infrastrukturno opremljenim zemljištem i kvalitetnom radnom snagom. Mislim da investitoru kakav je „Folksvagen” odgovara šumadijsko podneblje. Ovde je stabilnost poslovanja zagarantovana, a naši stručnjaci bi „Folksvagenu” mogli da omoguće da se bavi i razvojem ne samo proizvodnjom – izjavio je gradonačelnik Radomir Nikolić marta ove godine, prilikom susreta sa premijerkom Anom Brnabić u Rektoratu Univerziteta u Kragujevcu.

Vlada Srbije bi konačno trebalo da se suoči i sa trenutnom situacijom u „Fijatovoj” fabrici automobila u Kragujevcu. Radnici su poslednjih meseci više bili na odmoru nego u pogonima, jer se proizvodnja u kompaniji „Fijat-Krajsler automobili Srbija” i dalje zasniva na zastarelom modelu „500L” koji je počeo da se pravi još 2012. godine.

Naime, ukoliko grupacija „Fijat-Krajsler” uskoro ne donose odluku o proizvodnji novog modela u Srbiji, šumadijsku prestonicu bi mogao da zadesi pravi kolaps, jer bi bez posla moglo da ostane više od 4.000 radnika koji su angažovani u fabrici automobila i kooperantskim preduzećima za proizvodnju delova.

Ta socijalna bomba koja bi Kragujevac vratila u period od pre pet godina kada je u gradu bilo oko 23.000 nezaposlenih, mogla bi da dovede i do ozbiljnih političkih potresa u srpskom Detroitu, tim pre što među ovdašnjim naprednjacima postoje sukobi koji sve češće i otvorenije izbijaju na videlo.

Trvenja u kragujevačkom SNS-u i eventualne socijalne nemire ovdašnja opozicija bi mogla da iskoristi za još intenzivniji pritisak na vlast u četvrtom po veličini gradu u zemlji, a to bi moglo da izazove i domino efekat.

– Kragujevac je od doline gladi 2004. godine, kada smo došli na vlast, postao drugi grad u Srbiji, po svim parametrima, a sada je sto drugi. Zadužen je za više od 110 miliona evra, uprkos pomoći države od 25 miliona evra koja mu po zakonu ne pripada – izjavio je čelnik Zajedno za Šumadiju, bivši gradonačelnik Veroljub Stevanović prilikom prošlonedeljnog okupljanja dela kragujevačke opozicije.

Fabriku automobila u Kragujevcu „Folksvagen” bi mogao da gradi u obližnjem Kormanu, koji je sedamdesetih godina prošlog veka bio predviđen za „treću fazu” širenja „Zastave”.

Tim perifernim delom Kragujevca prolazi još nezavršeni put koji grad spaja sa Koridorom 10, kao i nedavno obnovljena pruga ka Lapovu sa kojom treba da bude povezana „Simensova” fabrika u Sobovici. „Fijatovi” kooperanti su odustali od te lokacije zbog pobune meštana koji i danas imaju spor sa državom oko eksproprijacije zemljišta.

„Folksvagen” je planirao da u Turskoj izgradi pogone u kojima bi oko 4.000 radnika proizvodilo 350.000 automobila godišnje, marke „pasat” i „škoda”. Ta investicija je procenjena na oko 1,3 milijarde evra, isto koliko su naša država i „Fijat” uložili u rekonstrukciju starih „Zastavinih” pogona.

Budućnost tog projekta je sada neizvesna, ali Srbija ima ozbiljnu konkurenciju u balkanskim zemljama koje su članice Evropske unije, pre svih u Bugarskoj, a odnedavno i u Hrvatskoj.

U raspodeli tržišta koje kontrolišu svetski automobilski giganti, Češka je, sa „škodom”, pripala Nemcima, a Rumunija francuskom „Renou”, koji u toj zemlji pravi „dačiju”. Zato je teško očekivati da bi „Folksvagen” mogao da se opredeli za Rumuniju, iako Nemačka, u kontekstu politike, ima uticaj i na tog našeg istočnog suseda.
Prvi električni automobil napravljen pre 120 godina

Prema pisanju italijanske štampe, grupacija „Fijat-Krajsler” ima već gotov plan tehničke modifikacije 13 svojih modela koji bi već naredne godine mogli da dobiju i električni pogon.

Od toga bi, kako prenosi RTS, 10 modela pokretale isključivo baterije na struju, dok bi tri modela bila hibridna, sa kombinovanim pogonom. Njih bi po gradu pokretala struja, a motori sa unutrašnjim sagorevanjem bi služili za duža putovanja.

Među modelima koji treba da budu modifikovani nalaze se i oni koji pripadaju seriji „fijat 500”, u koje spada i kragujevački „500L”, izjavio je Pjero Golijeri, jedan od rukovodilaca grupacije „Fijat-Krajsler”.

Grupa inženjera „Zastave” je pre petnaestak godina imala gotov projekat „juga” na električni pogon, koji su pokretale baterije nabavljene u Kini.

Prvi automobil na električni pogon napravljen je još davne 1898. godine. Njegov konstruktor je bio Ferdinand Porše, osnivač nemačkog automobilskog giganta. Taj auto i danas radi, pisao je nedavno „Algemajne cajtung”.

Ovaj ugledni nemački list istovremeno je objavio i vest da je električni prvenac ponovo u vlasništvu porodice Porše, koja ga je otkupila od prodavca koji je, kako se navodi, želeo da ostane anoniman.