Aktuelno - Bosna i Hercegovina

Privredni rast u 2020. od 3,5%

Reforme zdravstvenog sistema, inspektorata, tržišta energije i transporta, uključujući i "Željeznice RS" (ŽRS), kao i povećanje plata, usklađivanje obrazovanja sa tržištem rada samo su neke od mjera koje će sprovesti Vlada RS, a koje se navode u Programu ekonomskih reformi od 2020. do 2022. godine, koji je ona utvrdila.

U periodu od 2020. do 2022. godine očekuje se nastavak stabilnog kretanja privrednog rasta po stopama od 3,5, zatim 3,7 i četiri odsto.

Zora Vidović, ministarka finansija RS, rekla je da se predviđa rast PDV-a od 3,3 odsto, te da će sve one reforme koje su započete u 2019. biti nastavljene i u narednoj godini.

Kada je riječ o ŽRS, u toku iduće godine radiće se na restrukturiranju vlasničke strukture, i to na način konverzije duga u akcije, zahvaljujući čemu će Srpska postati vlasnik 99 odsto akcija ovog javnog preduzeća. Takođe, u 2021. godini planirano je smanjenje broja zaposlenih za najmanje 300 radnika.

U oblasti poljoprivrede u idućoj godini, kao i naredne dvije, radiće se na izradi informacionog sistema u šumarstvu, a u idućoj godini biće usvojen i novi Zakon o podsticajima, Zakon o poljoprivredi i novi strateški okvir za poljoprivredu i ruralni razvoj do 2025. godine.

Što se tiče zdravstva, u narednoj godini biće definisan model za izmirenje neizmirenih obaveza, ali i izrada prioriteta sa naglaskom na obaveze prema Poreskoj upravi i Fondu zdravstvenog osiguranja.

U idućoj godini biće donesen i novi zakonski okvir u oblasti zdravstva, što podrazumijeva izradu i donošenje zakona o zdravstvenom osiguranju, zakona o zdravstvenoj zaštiti, zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, a biće govora i o mreži zdravstvenih ustanova.

U narednim godinama kada je u pitanju Program ekonomskih reformi Vlada Republike Srpske planira i smanjenje izdataka za tekuću potrošnju, a radiće se i na donošenju novog Zakona o državnim službenicima, kao i na registru zaposlenih u javnom sektoru.

Iduće godine, biće usvojen i zakon o suđenju u razumnom roku, što će imati neposredan uticaj na smanjenje dužine trajanja sporova, a što će dovesti do povećanja pravne sigurnosti i stvaranja boljih uslova za poslovanje svih privrednih subjekata.

Posebna pažnja biće posvećena liberalizaciji tržišta električne energije, što može dovesti do povećanja cijena električne energije, a prioritet u ovoj oblasti biće usklađivanje zakonodavstva sa direktivama Evropske unije.

Dobar dio mjera iz Programa ekonomskih reformi odnosi se i na elektronsku upravu, istraživanje, razvoj i digitalnu ekonomiju. Isto tako, dio programa odnosi se na uvezivanje obrazovanja i tržišta rada, međutim u narednoj godini radiće se samo na prikupljanju podataka i njihovom analiziranju.