U fokusu - Srbija

BDP Srbije veći za 3,2 odsto u prvom kvartalu – usluge nadoknadile pad industrije

U objavljenoj publikaciji "Trendovi za prvi kvartal 2026", navedeno je da je privatna potrošnja u ovom periodu, u poređenju sa prvim kvartalom prethodne godine, povećana za 4,9 odsto i doprinela pozitivnom kretanju BDP-a sa 2,9 procentnih poena.

Investicije su porasle za 1,4 odsto, a izvoz i uvoz zabeležili rast od 4,6, odnosno 3,6 odsto i doprineli kretanju BDP-a sa 2,6 i 2,1 procentni poen.

Istovremeno, industrijska proizvodnja u periodu januar–mart 2026. bila je za 0,8 odsto niža nego godinu dana ranije, a pad je registrovan u sva tri sektora – prerađivačkoj industriji (0,4 odsto), rudarstvu (3,2 odsto) i snabdevanju električnom energijom, gasom i parom (0,9 odsto).

U okviru prerađivačke industrije, u prva tri meseca ove godine u odnosu na isti period 2025. rast je zabeležen u devet od 24 oblasti.

Među granama koje su ostvarile najveći rast, izdvojili su se proizvodnja motornih vozila i prikolica, sa povećanjem od 51,5 odsto, proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, sa rastom od 6,2 odsto, kao i proizvodnja proizvoda od gume i plastike, koja je porasla za 5,3 odsto.

U sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacijom proizvodnja je u prva tri meseca 2026. bila za 0,9 odsto niža nego u istom periodu prošle godine.

Posmatrano po mesecima, pad proizvodnje ostvaren je u sva tri meseca: u januaru je iznosio 0,8 odsto, u februaru 1,6 odsto, a u martu 0,1 odsto.

I proizvodnja u sektoru rudarstva u prva tri meseca 2026. beleži pad od 3,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Vrednost građevinskih radova

Prema podacima RZS-a, u prvom kvartalu 2026. građevinska aktivnost povećana je za 1,7 odsto u tekućim cenama, ali je u stalnim cenama zabeležen pad od pet odsto.

Posmatrano prema vrsti građevina, vrednost izvedenih radova na zgradama beleži rast od 25,4 odsto, dok je na ostalim građevinama, kao što su saobraćajnice, cevovodi i složene industrijske građevine, ostvaren pad od 21,5 odsto u stalnim cenama.

Statistički podaci pokazuju i da je rast vrednosti izvedenih radova ostvaren jedino u Beogradskom regionu, gde je iznosio 35 odsto u stalnim cenama, pre svega zahvaljujući radovima na pripremama za međunarodnu specijalizovanu izložbu Ekspo 2027.

Vrednost građevinskih radova u posmatranom kvartalu opala je u odnosu na isti kvartal prethodne godine u Regionu Vojvodine za 17,2 odsto u stalnim cenama. U ovom regionu vrednost građevinskih radova povećana je na stambenim i nestambenim zgradama, dok je na ostalim građevinama smanjena.

U Regionu Južne i Istočne Srbije vrednost izvedenih građevinskih radova, u stalnim cenama, smanjena je za 13,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a pad je najizraženiji kod građevina saobraćajne infrastrukture i nestambenih zgrada.

Najveći pad vrednosti izvedenih građevinskih radova zabeležen je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije – 31,7 odsto u stalnim cenama u odnosu na isti period prethodne godine.

Posmatrano prema vrsti građevina, rast vrednosti građevinskih radova zabeležen je jedino kod nestambenih zgrada.

Podaci RZS-a pokazuju i da je broj izdatih građevinskih dozvola u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period 2025, povećan za 8,9 odsto, na 6.043 dozvole, ali je ukupna predviđena vrednost radova po tim dozvolama smanjena za 47,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Najveći broj izdatih dozvola (4.944) odnosi se na izvođenje radova na zgradama, a ostatak (1.099) na radove u vezi sa saobraćajnom infrastrukturom, cevovodima i složenim industrijskim građevinama.

Ukupna predviđena vrednost radova, prema izdatim dozvolama, u prvom kvartalu 2026. iznosi 237.324 miliona dinara, što predstavlja pad od 47,3 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Najveće učešće u predviđenoj vrednosti ima Beogradski region (37,1 odsto), zatim slede Region Vojvodine (29,8 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (17,2 odsto) i Region Šumadije i Zapadne Srbije (16 odsto).

Rast izvoza prerađivačke industrije

Statistički podaci pokazuju i da je spoljno-trgovinska razmena u prva tri meseca ove godine zabeležila rast izvoza. Vrednost izvoza robe povećana je za 7,1 odsto u odnosu na isti period 2025, dok je uvoz porastao za 0,3 odsto.

Najveći doprinos izvozu dala je prerađivačka industrija, čiji je izvoz povećan za 9,1 odsto, dok je sektor rudarstva zabeležio rast izvoza od 25,4 odsto.

Srbija je u prva tri meseca ove godine ostvarila trgovinski suficit sa 14 evropskih zemalja u ukupnom iznosu od oko 1,3 milijarde evra, pri čemu je najveći suficit ostvaren sa Crnom Gorom, u vrednosti od 274 miliona evra.

Najveći trgovinski deficit u posmatranom periodu zabeležen je sa Kinom i iznosio je oko milijardu evra.

Promet u trgovini na malo u prvom kvartalu 2026. porastao je za 8,6 odsto u stalnim cenama, odnosno za 9,3 odsto u tekućim cenama, dok je promet u trgovini na veliko povećan za 5,7 odsto u stalnim i 7,6 odsto u tekućim cenama.

Inflacija i rast cena

Podaci RZS-a pokazuju i da je prosečna godišnja inflacija u prvom kvartalu ove godine iznosila 2,6 odsto, a najveći doprinos rastu potrošačkih cena dali su električna energija, zdravstvo, komunalne usluge, duvan i voće.

Cena električne energije za domaćinstva u prvom kvartalu ove godine bila je za 9,6 odsto viša nego godinu dana ranije, dok je cena voća porasla za 11,9 odsto.

U Srbiji je u prvom kvartalu 2026. bilo zaposleno 2,836 miliona ljudi, dok je broj nezaposlenih iznosio 276.300, a van radne snage bilo je 2.478.600 lica starijih od 15 godina.

Stopa nezaposlenosti ostala je na nivou od 8,9 odsto, nepromenjena u odnosu na kraj 2025. godine, dok je broj nezaposlenih neznatno smanjen, uz istovremeni pad broja lica van radne snage za 14.700.

Regionalno posmatrano, stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu 2026, u poređenju sa prethodnim kvartalom, beleži rast u Regionu Južne i Istočne Srbije, sa 12,4 na 13,7 odsto, i u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, sa 8,2 na 8,3 odsto. Pad je zabeležen u Beogradskom regionu, sa sedam na 6,5 odsto, i u Regionu Vojvodine, sa 8,9 na 8,4 odsto.

Prosečna zarada

Podaci RZS-a pokazuju i da je prosečna neto zarada u Srbiji u prvom kvartalu dostigla 118.736 dinara, što predstavlja nominalni rast od 11,7 odsto i realni rast od 8,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U odnosu na četvrti kvartal 2025. nominalno je viša za 2,7 odsto, a realno za 1,8 odsto.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa obračunata za prvi kvartal 2026. iznosila je u javnom sektoru 124.101 dinar, a van javnog sektora 116.561 dinar.

Najviše prosečne zarade zabeležene su u oblasti računarskog programiranja i konsultantskih delatnosti, gde su iznosile 312.391 dinar.

Kada je reč o turističkom sektoru, statistički podaci pokazuju da je nastavljen rast, pa je u prvom kvartalu ostvareno 2,7 miliona turističkih noćenja, što je za 6,5 odsto više nego godinu dana ranije. Domaći turisti ostvarili su 50,5 odsto svih noćenja, dok su strani učestvovali sa 49,5 odsto.

Najposećenije destinacije bili su Beograd, Zlatibor i Kopaonik.

U periodu januar–mart 2026. Srbiju su posetili strani turisti iz oko 50 različitih zemalja sveta, a najveći broj noćenja (81,3 odsto) ostvarili su turisti iz Evrope.

Tri zemlje čiji su turisti ostvarili najviše noćenja su Turska (130,9 hiljada), Ruska Federacija (128,8 hiljada) i Severna Makedonija (125,4 hiljade), a potom slede posetioci iz Kine (85 hiljada) i Bosne i Hercegovine (82,2 hiljade).