Tema - Srbija

Broj angažovanih na onlajn platformama konstantno u padu

Razlozi su brojni, a najviše se vide u kombinaciji globalne ekonomske neizvesnosti, zasićenja tržišta, jačanja lokalnih prilika za zapošljavanje i sve izraženije migracije mladih iz regiona. Sve to potvrđuju najnoviji rezultati merenja „Gigmetra”, instrumenta koji opisuje digitalnu geografiju Srbije i zemalja u regionu u odnosu na rod, zarade, profesije kojima se najčešće bave digitalni radnici... Iako blag, ovaj pad je četvrti zaredom i predstavlja signal da se talas rasta zaustavio, ističu u Centru za istraživanje javnih politika, koji je još krajem 2019. razvio ovaj instrument merenja. Istraživači ističu da su najviše sa tržišta digitalnog rada odlazili radnici iz oblasti razvoja softvera i kreativnih usluga. Čak 90 odsto njih koji su napustili tržište dolazili su iz te dve profesije. Platforma „Apvork” ostaje najdominantnija, sa 55,6 odsto ukupnog tržišta, ali beleži pad udela. „Frilenser” i „Guru” beleže porast, a posebno „Frilenser” – 4,8 odsto. Analiza merenja „Gigmetra” pokazala je da je Rumunija jedina zemlja u regionu koja je zabeležila rast broja radnika na sve tri platforme: od 0,5 odsto na „Guruu” do 4,8 odsto na „Frilenseru”.

Kako je otkrio prof. Vladan Ivanović sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, inače glavni istraživač „Gigmetra”, pored Rumunije, i Srbija je ključna zemlja kada je reč o ponudi gig radne snage (platformski onlajn radnici).

– Rumunija ima udeo od 24,6 odsto u gig radnoj snazi, a Srbija 23,9 odsto ukupnog udela. S druge strane, najveći pad zabeležen je u Albaniji i Severnoj Makedoniji. Pored toga, prosečna tražena cena rada porasla je za svega dva procenta. Najvišu prosečnu cenu i dalje beleži Hrvatska (27 američkih dolara po satu), dok je Severna Makedonija jedina zemlja ispod 20 dolara po času – istakao je prof. Ivanović.

Iako žene sada čine veći deo ukupne populacije nego ranije, jaz u zaradi između polova se produbljuje, podsetio je Ljubivoje Radonjić, asistent na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, što, kako je dodao, ukazuje da većina gig radnica ostaje u profesijama koje su niže plaćene ili manje tražene.

– Niš, Kragujevac, Novi Sad i Beograd četiri su grada sa najvećom koncentracijom gig radne snage u zemlji. Najveći pad u udelu giga rada zabeležen je u Šumadiji, a generalno, tri odsto srpskih radnika je napustilo ovo tržište u poslednjih šest meseci. Najveći pad zabeležila je oblast unosa podataka, a najmanji je zabeležen u sektoru pružanja usluga i razvoja softvera, gde su muškarci inače zastupljeniji u odnosu na nežniji pol – naveo je Radonjić i dodao, da je cena rada na tržištu frilensera u Srbiji porasla za tri odsto.

– Prosečna cena rada u Srbiji je 24,4 dolara po satu. Žene zarađuju oko 23 odsto, od ukupno ostvarenih prihoda na platformama. Oko 60 odsto gig radnika u Srbiji ima prethodno iskustvo, a poslednje merenje pokazalo je da su tržište podjednako napuštali i oni s iskustvom i oni bez njega. Razlozi su restriktivni i otežan pristup poslovima, jaka konkurencija – objasnio je Radonjić.

Ako se posmatraju samo rezultati na „Apvorku”, najdominantnijoj platformi u regionu, učešće žena u gig radu poraslo je na 37,3 odsto, delom zato što je pad bio intenzivniji kod muškaraca.

– Izražen rast broja frilensera u prethodnim godinama nije mogao da traje zauvek i tržište je verovatno dostiglo svoje granice. Ovo je rezultat stvaranja boljih prilika na domaćem i stranom tržištu rada, ali i tokova koji deluju u suprotnom smeru. Pre svega su izraženi u zemljama gde veći broj mladih ljudi napušta svoje domicilne zemlje, kao što je to slučaj sa zemljama zapadnog Balkana – kazala je Branka Anđelković, koosnivačica i programska direktorka centra.

Podaci pokazuju da je gig rad manje privlačna opcija u zemljama koje nude više mogućnosti na tradicionalnom tržištu rada, i obratno. Tako Severna Makedonija ima čak 7,3 puta više gig radnika po glavi stanovnika nego Mađarska, koja ima najmanji broj radnika na 100.000 ljudi u regionu.

– Vidimo jasne razlike u obrascima reagovanja na istu spoljašnju situaciju. U nekim zemljama gig rad ostaje privremeno rešenje, u drugima, uprkos stagnaciji i dalje predstavlja važnu strategiju preživljavanja – pojasnila je Tanja Jakobi, izvršna direktorka centra.

Da se sve posmatrane promene ne mogu tumačiti izolovano, istakao je prof. Vladan Ivanović sa Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu i glavni istraživač „Gigmetra”.

– Reč je o posledici kombinovanog dejstva globalne ekonomske neizvesnosti, sporijeg rasta i lokalnih faktora poput jačanja domaćeg tržišta rada. Ono danas nudi bolje mogućnosti za angažovanje stručne radne snage u odnosu na prethodni period – dodao je prof. Ivanović.