Izdvajamo - Srbija

Crveno zlato pod zaštitom države: Hoće li i cena biti veća?

Cilj je zaštita kvaliteta i jačanje prepoznatljivosti „crvenog zlata“ na domaćem i inostranom tržištu. 

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić razgovarao je u Arilju sa predstavnicima Udruženja Vilamet i proizvođačima maline. Poručio je da država u potpunosti razume značaj malinarstva za izvoz, prihode gazdinstava i opstanak sela, te da će sektor dobiti konkretnu podršku.

Kako je naveo, prekomeran uvoz, naročito tokom berbe u Srbiji, neće biti dozvoljen. U prvom delu godine proizvođačima je namenjena podrška od 18.000 dinara po hektaru, a isplata se očekuje do kraja marta. U drugoj polovini godine planirano je dodatno povećanje subvencija za voćare, sa ciljem daljeg jačanja proizvodnje.

Srbija proizvela 82 i po tone

Agroekonomski analitičar Branislav Gulan za Biznis.rs navodi da je Srbija u 2025. godini proizvela 82.577 tona maline. Prema procenama stručnjaka, potencijal je znatno veći – između 110.000 i 120.000 tona godišnje, ali pod uslovom obnove zasada kvalitetnim sortama, kontrole uvoza i sistemske podrške države. Bez toga, upozorava Gulan, postoji rizik od daljeg pada proizvodnje i gubitka tržišnih pozicija.

Pozivajući se na analizu Miroslava Zdravkovića, Gulan ističe da je Srbija u trećem tromesečju 2025. godine po količini izvoza pala na treće mesto sa 19.000 tona. Ispred su bile Poljska sa 33.000 tona i Ukrajina sa 25.400 tona, dok su iza Srbije ostale Kina i Čile.

Po vrednosti izvoza, Poljska je u tom periodu ostvarila 95 miliona evra, Srbija 92,9 miliona, a Ukrajina 62,3 miliona evra. Ipak, Gulan napominje da je Srbija do trećeg tromesečja bila vodeća po ukupnoj vrednosti izvoza i da je među najvećim proizvođačima imala najvišu cenu.

Izvozna cena srpske maline porasla je sa 3,54 evra po kilogramu u drugom kvartalu 2025. na 4,88 evra u trećem kvartalu, što je bilo više u odnosu na Poljsku, Ukrajinu, Kinu i Čile. Više cene su imale pojedine zemlje regiona, ali sa znatno manjim izvoznim količinama.

Istovremeno, Srbija je u trećem tromesečju 2025. zabeležila rekordan uvoz od 5.013 tona zamrznute maline. Najveće količine stigle su iz Poljske, potom iz Ukrajine, Moldavije, Belorusije, Bosne i Hercegovine i Albanije.

Uvođenje jasne oznake porekla trebalo bi da doprinese većoj transparentnosti na tržištu i boljem pozicioniranju domaće maline, ali ostaje pitanje da li će taj korak biti dovoljan da se dugoročno poveća cena i stabilizuje proizvodnja.