U fokusu - Srbija

Da li bi trgovinski sporazum SAD i EU mogao da smanji priliv stranih investicija u Srbiju?

Međutim, iako na prvi pogled predstavlja kompromis, sporazum nosi i elemente političko-ekonomskih ucena koje bi mogle imati posledice i na Srbiju, ocenjuju sagovornici Danasa.

Kako ističu, iako sporazum trenutno ublažava tenzije na tržištu, posebno imajući u vidu da je EU najvažniji trgovinski partner Srbije, a Nemačka ključni investitor, činjenica je da je EU ovakvim dogovorom ponižena.

EU je, kako tvrde, ucenjena ulaganjem 600 milijardi dolara u SAD i obavezom da u naredne tri godine od Amerikanaca kupi energente u vrednosti od čak 750 milijardi dolara.

Potencijalno, upozoravaju sagovornici Danasa, preusmeravanje stranih investicija iz EU ka SAD moglo bi da znači smanjen priliv evropskog kapitala u zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju.

S druge strane, i Srbiji prete američke carine od čak 35 odsto od 1. avgusta, a naši sagovornici ne veruju da će srpska strana sa američkom postići dogovor o manjoj stopi.

Ukoliko ga i bude bilo, kako kažu, Srbija bi verovatno morala da učini određene političke ustupke koji se, eventualno, tiču sankcija Rusiji, pomoći Ukrajini ili odnosu prema Naftnoj industriji Srbije (NIS).

Smanjen priliv investicija – moguć negativni efekat po Srbiju

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenjuje da je dogovor između SAD i EU o snižavanju carina na evropski izvoz s planiranih 30 na 15 odsto svakako povoljniji ishod, posebno kada se uzme u obzir važnost Nemačke za srpsku ekonomiju.

„Nemačka je za Srbiju izuzetno značajan partner – veliki deo našeg izvoza ide upravo tamo, brojne kompanije koje posluju u Srbiji dolaze iz Nemačke, a i ogroman broj naših radnika zaposlen je upravo u toj zemlji. Zato je za nas izuzetno važno da nemačka privreda funkcioniše stabilno i uspešno“, ističe Savić.

Ipak, upozorava na drugi deo sporazuma, koji podrazumeva obavezu EU da investira čak 600 milijardi dolara u SAD.

Prema njegovim rečima, to može značiti manji priliv investicija u zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju.

„Dogovor o carinama jeste povoljniji u odnosu na prethodne najave, ali ostaje da vidimo kako će se sve to sprovoditi u praksi. EU može odlučiti da ne ispoštuje sve tačke dogovora ako proceni da postaje nekonkurentna u odnosu na kinesku robu“, ocenjuje on.

Savić podseća da su ranije carine bile simbolične ili gotovo nepostojeće, pa i snižena stopa predstavlja realan korak unazad.

Na pitanje da li bi Srbija ovih dana mogla da postigne sporazum sa SAD o manjoj stopi od 35 odsto i šta bi morala da ustupi, Savić odgovara da smo mi mala zemlja i u ovom kontekstu predstavljamo sporednog aktera.

„Naš izvoz ka SAD-u obuhvata gume koje proizvode kineske kompanije, bakar koji je takođe deo kineskih lanaca i nešto domaće vojne industrije, ali to nije obim trgovine koji bi bio značajan za SAD“, kaže on.

Dodaje da u ekonomskim odnosima sa Amerikom Srbija neće biti ozbiljno pritiskana, ali da se politički pritisci, pre svega po pitanjima sankcija Rusiji, pomoći Ukrajini, i odnosu prema Naftnoj industriji Srbiji (NIS), mogu očekivati.

„Ništa više nije čisto ekonomsko pitanje. Sve je povezano, ekonomija, politika, bezbednost. Biće zatezanja, ali moguće je da će se, kao i u slučaju dogovora o NIS-u, pronaći neko kompromisno rešenje“, navodi Savić.

Takođe, ne veruje u tezu da bi roba iz EU koja ne nađe put do američkog tržišta mogla da bude preusmerena ka Balkanu po višim cenama.

„Zapadni Balkan je malo tržište, kupovna moć građana daleko niža nego u SAD i teško da može apsorbovati takvu robu“, kaže Savić.

Sporazum ponižavajući za EU

Ekonomista Bogdan Petrović ocenjuje da je trgovinski sporazum između Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država duboko nepovoljan za EU, ističući da je reč o jednostrano nametnutom aranžmanu koji SAD-u donosi sve koristi, dok EU snosi veći deo tereta.

„Evropska unija je ovim sporazumom pristala da američki proizvodi ulaze na njeno tržište bez carina, dok se istovremeno carine od 15 odsto uvode za evropski izvoz u SAD. Uz to, obavezala se da kupi ogromne količine američkih energenata i oružja, a nije jasno kako će sve to moći da ispuni u naredne tri i po godine, koliko još traje mandat Donalda Trampa“, navodi Petrović za Danas.

On podseća da je i francuski premijer već ovaj dogovor nazvao „potpuno neprihvatljivim“, naglašavajući da mnoge tačke još nisu razjašnjene, uključujući i režim carinjenja za određene kategorije proizvoda poput alkoholnih pića.

Ipak, suština sporazuma, prema njegovoj oceni, predstavlja „veliko poniženje“ za EU i da je pristala na jedan „krajnje nefer i jednostran trgovinski dogovor“.

S obzirom na to da većina srpskog izvoza ide ka Evropskoj uniji, Petrović upozorava da će i Srbija osetiti posledice ograničavanja evropskog izvoza ka američkom tržištu.

Ipak, jedan faktor, kako kaže, trenutno delimično ublažava efekte carina – pad vrednosti dolara.

„Američki dolar je u prethodnih šest meseci izgubio značajnu vrednost u odnosu na evro – sada jedan evro vredi oko 1,17 dolara. To znači da se udar carina od 15 odsto na evropske proizvode u SAD donekle neutralisao kroz devalvaciju dolara. Razlika u vrednosti valuta ublažava dodatni trošak carine“, objašnjava Petrović.

Međutim, dodaje, taj efekat zavisi od stabilnosti kursa, ističući da ako dolar nastavi da gubi vrednost, efekti carina biće minimalni, ali ako se kurs preokrene, evropski proizvođači će biti u ozbiljnom problemu.

Za srpsku industriju, Petrović ocenjuje da ovaj dogovor nije povoljan, ali da je ipak manje štetan od scenarija sa carinom od 30 odsto.

Na pitanje da li bi Srbija ovih dana mogla da postigne sporazum sa SAD o manjoj stopi od 35 odsto i šta bi morala da ustupi, Petrović ne očekuje da bi Srbija mogla da postigne bilo kakav poseban sporazum sa SAD.

„Naš izvoz u Ameriku je veoma mali – svega oko dva odsto ukupnog izvoza, a značajan deo toga odnosi se na municiju, koja će brzo naći drugog kupca. Najpogođeniji sektor je gumarska industrija, konkretno fabrike poput Tojo Tajersa iz Inđije i Linglong u Zrenjaninu, koje su usmerene na američko tržište“, navodi Petrović.

Dodaje da Srbija ima vrlo ograničen manevarski prostor što se pregovora tiče, jer je i uvoz američke robe takođe mali.

„Američki uvoz bismo mogli u potpunosti osloboditi carina, ali to verovatno ne bi donelo nikakav efekat. Ne možemo, poput EU, obećavati kupovinu američkog tečnog gasa – pitanje je da li će ga i za EU biti dovoljno, a kamoli za Srbiju“, kaže on.

Postoji i, kako navodi, važan metodološki problem u statistici koji bi srpska strana mogla da iskoristi u pregovorima.

Petrović objašnjava da iako, prema američkoj statistici, Srbija uvozi više robe iz SAD nego što u Ameriku izvozi, prema srpskim podacima nije tako, jer američke kompanije koje izvoze robu Srbiji često to čine preko trećih zemalja, poput Holandije ili Švajcarske, zbog poreskih razloga.

Tako se u američkoj evidenciji taj izvoz beleži kao plasman u te zemlje, dok srpska statistika ispravno prikazuje krajnju destinaciju – Srbiju.

„Samim tim, Srbija ne bi trebalo da bude opterećena Trampovim carinama i tu bi moglo da dođe do usaglašavanja. Naša vlast je obećavala gromoglasno još u martu da će se sa američkim prijateljima dogovoriti, međutim, oni nisu doprli do odgovarajućih faktora u američkoj administraciji kada je nakon toga usledila pretnja carinama od čak 35 odsto“, zaključio je Petrović.