Tema - Srbija

Da li „veštačka inteligencija“ dolazi po lice svakog od nas?

Ono je zaglađeno, simetričnije, zategnutije i isklesanije. Obično ga odlikuju velike, otvorene oči, mali nos bez nepravilnosti, pune usne i visoke jagodice. Dr Dendi Engelman, dermatološki hirurg iz Njujorka, ističe da je ovakav izgled postao standard prema kojem mnogi smatraju da bi trebalo da izgledaju, piše InStyle.

Psiholog dr Rene Engeln napominje da je ovo samo nastavak višegodišnjeg trenda u kojem se kroz tehnologiju od fotošopa do filtera nameću nedostižni ideali. S druge strane, sistemske pristrasnosti dodatno komplikuju situaciju. Dok većinu pacijenata u estetskoj hirurgiji čine žene, većina plastičnih hirurga, ali i stručnjaka koji razvijaju AI sisteme, su muškarci. Pored toga, algoritmi su skloni favorizovanju određenih zapadnjačkih standarda lepote, izostavljajući prirodnu raznovrsnost ljudskih crta.

Skriveni rizici digitalnih konsultacija

Ekspanzija generativne veštačke inteligencije prati i nagli rast industrije estetske hirurgije. Sve češće pacijenti dolaze na preglede sa slikama koje su generisali algoritmi.

Lekari ističu i dobre i loše strane ovog trenda. Algoritmi, naime, pomažu pacijentima da lakše vizuelizuju i objasne šta žele, čime konsultacije postaju interaktivnije. Opasnost, sa druge strane, predstavlja to što veštačka inteligencija nema medicinsko obrazovanje, a algoritmi ne mogu da predvide kako tkivo zarasta, kako se ponaša hrskavica niti kako koža stari. Plastični hirurg dr Adam Rubinštajn upozorava da digitalni alati ne mogu da pregledaju pacijenta niti da procene debljinu i kvalitet tkiva. Težnja ka totalnoj simetriji zanemaruje činjenicu da ljudsko lice po prirodi nije savršeno, a da upravo te specifičnosti često čine suštinu lepote.

Psihološki uticaj i realnost

Aplikacije poput Qoves ili AEDIT nude analize lica i digitalno probanje zahvata poput botoksa ili filera uz mesečne pretplate, dok servise za „testiranje atraktivnosti“ koristi sve veći broj ljudi. Ipak, stručnjaci upozoravaju da stalno upoređivanje sa digitalno savršenim projekcijama podstiče anksioznost, nezadovoljstvo sopstvenim izgledom i pad samopoštovanja. Dr Rene Engeln zaključuje da kratkotrajno zadovoljstvo zbog estetskih korekcija ne može zameniti stvarne faktore sreće i mentalnog zdravlja, koji se zasnivaju na ljudskim odnosima i smislu u svakodnevnom životu.