Tema - Srbija

Dug put do većeg broja polisa

Po razvijenosti životnog osiguranja Srbija se nalazi pri samom dnu u regionu i Evropi, a prema rečima predstavnika osiguravajućih kuća, razlozi za to su najvećim delom regulatorne prirode.

Naime, kako naglašavaju osiguravači, poreski tretman ulaganja u životno osiguranje postavljen je u inferioran položaj u odnosu na ulaganje u penzione fondove, povećanje broja osiguranika otežano je obavezom da svi agenti prodaje budu stalno zaposleni, a osiguravajuće kuće donedavno nisu imale ni gde da investiraju prihode po osnovu dobijene premije.

Iako brojne prepreke većoj ekspanziji životnog osiguranja ostaju, ove nedelje je barem ova poslednja eliminisana, pošto je Ministarstvo finansija počelo sa emitovanjem dugoročnih, petnaestogodišnjih evroobveznica, skrojenih tako da u potpunosti odgovaraju potrebama osiguravajućih kuća za kvalitetnim hartijama u koje bi plasirale svoja sredstva.

Uprava za trezor je u ponedeljak prvi put emitovala hartije ukupne vrednosti 200 miliona evra, od čega je na prvoj aukciji prodato čak 48,68 odsto ukupne emisije vrednosti 97,35 miliona evra. Godišnja kamatna stopa po kojoj su prodate obveznice iznosi 5,85 odsto. Najveći kupci su bile upravo osiguravajuće kuće, dok su banke izostale sa ove aukcije, pošto su prethodno kupile čitavu emisiju jednogodišnjih evroobveznica, koje je država takođe počela da izdaje ovog meseca.

U industriji osiguranja ovo smatraju prvim značajnim korakom koji će doprineti boljim rezultatima, dok ostale reforme tek treba da budu sprovedene. U vezi sa tim promenama koje su nam neophodne, ako želimo da se u ovoj oblasti približimo okruženju, Artur Demek, predsednik Fonda za razvoj osiguranja, kaže da ni jedna država nije brzo razvila životno osiguranje bez poreskih podsticaja.

- U svim zemljama prioritet je bio na davanju podsticaja. Životno osiguranje je najkvalitetniji izvor unutrašnjeg dugoročnog finansiranja. Ne postoji bolja štednja od životnog osiguranja. Ljudi su željni te štednje jer im ona obezbeđuje sigurnost.

Međutim, nije dovoljno samo to da se za ulaganje u životno osiguranje odobre iste poreske olakšice kakve postoje za investiranje u penzione fondove. To ne bi dovelo do stvarnog rezultata jer se pokazalo da penzioni fondovi bez obzira što imaju poreske povlastice, od 2004. godine do sada nisu generisali značajna sredstva i nije generisan značajan broj ljudi koji redovno uplaćuju rate za penziono osiguranje. To je zato što su, nažalost, uplate za penziono osiguranje u dinarima, a pošto na novac od tog osiguranja mogu da računaju tek posle 53. godine života, ljudi imaju odbojnost prema tom vidu ulaganja jer ne znaju zapravo koliko će njihov novac tada vredeti - kaže Demek.

Prema njegovim rečima, sada ima između 50 i 60 hiljada ljudi koji redovno uplaćuju novac u penziono osiguranje. Zato su, kako kaže, osiguravajuće kuće izašle sa predlogom Ministarstvu finansija da se promeni pet zakona, ali država do sada na to nije reagovala.

- Mi smo sa njima obavili više razgovora, ali oni imaju rezerve prema našim predlozima. Ideja je da se podstiču pojedinci tako što će im se svake godine vraćati određeni procenat od uplaćene premije, odnosno 25 odsto, ali pod uslovom da dokažu da su poreski obveznici i da je porez koji su platili veći od onog koji bi potraživali od države. Mi smo predložili da sav novac od osiguranja investiramo u hartije od vrednosti države. Sva sredstva životnog osiguranja bi bila prosleđena državi. Pokazali smo im i da, ako bi postojao taj stimulans, država ne bi ništa izgubila nego dobila. Ta računica je dovela do toga da bi se za pet godina skupilo pet milijardi. To je konzervativna računica jer podrazumeva da broj novoosiguranih svake godine bude samo pet odsto zaposlenih, što je 100.000 ljudi. Prosečna premija bi bila oko jedne plate, odnosno oko 380 evra. U Slovačkoj je premija 320 evra, ali je tamo premija po glavi stanovnika već sada 300 evra po stanovniku, a kod nas je 12 evra, što govori o tome koliko je veliki broj osiguranika u Slovačkoj - kaže Demek.

On dodaje da je ideja celog tog koncepta da se dođe do malo veće penetracije životnog osiguranja i da se Srbija po tome približi Hrvatskoj, Mađarskoj i Slovačkoj.

- Bitno je da smo uspostavili dijalog sa državom. Napravili smo međukorak. U ponedeljak je bila prva emisija dugoročnih obveznica. Mi smo o tome osam meseci razgovarali sa Ministarstvom finansija. Time se rešava problem bilansne neusklađenosti jer je ulaganje u životno osiguranje dugoročno, a osiguravajuće kuće su mogle da sredstva do sada plasiraju samo kratkoročno. Mi smo imali niz razgovora o tome sa ministarstvom. Kad smo videli da oni imaju rezerve prema modelu koji predviđa vraćanje dela premije, mi smo pomerili naš fokus i rekli, hajde da rešimo nešto drugo, a to je da pomognemo da se stvore uslovi da možemo dugoročno da ulažemo i da time svojim osiguranicima garantujemo veću sigurnost. To je korisno i za državu jer je dobila najkvalitetniji novac, koji je došao iz unutrašnjih resursa i ne košta kao novac stranih banaka, jer osiguravajuće kompanije ne uračunavaju rizik države u svoju kamatu - ističe Demek.

Prema njegovim rečima, to što se Ministarstvo finansija odlučilo na emitovanje dugoročnih obveznica u evrima, isključivo jer rezultat pregovora sa industrijom osiguranja.

- Dogovorili smo da obveznice budu na 15 godina jer osiguravajuće kuće ove godine mogu da kupe 200 miliona evra pod tim uslovima - kaže Demek.

Međutim, osim prikupljanja sredstava od osiguravajućih kuća preko emisije hartija od vrednosti i uzimanja kredita od stranih banaka, država može da se pod veoma povoljnim uslovima zadužuje i kod međunarodnih institucija. Demek ipak smatra da su sredstva međunarodnih finansijskih institucija ograničena, te da je „pitanje je za šta država hoće da upotrebi novac“, od čega zavisi i od koga će da ga uzme.

- Ne možemo da se krećemo unapred, ako ne investiramo u nova radna mesta i infrastrukturu, a tu je jasno da su najbolja i najjeftinija ona sredstva koja dolaze iz domaćih izvora. Naš zadatak je da Vladu ubedimo da počne da razmišlja dugoročnije. Ova emisija je jedan veliki korak napred, jer smo uspeli u jednoj stvari. Sad ćemo nastaviti da razgovaramo o opcijama koje bi nam omogućile da da prikupimo više štednje - zaključuje Demek.