Poslovne vijesti - Srbija

Elektrana koja hladi i štedi struju

Osim toga Srbija još uvek nije uzela učešća u gradnji neke nuklearne centrale, iako je ukinut moratorijum na ovu čistu energiju pa se postavlja pitanje mogu li baš sunce i vetar da nadomeste sve ono što je fosilno gorivo do sada pokrivalo. Jasno je da ne mogu.

Očekuje se da globalna tražnja za električnom energijom prosečno raste više od 3,5 odsto godišnje do 2030. godine, pri čemu će proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, prirodnog gasa i nuklearne energije rasti kako bi držala korak sa tražnjom, prenosi Tanjug. Rast tražnje za električnom energijom pokrenut je sve većim potrebama industrijskog sektora, rastom broja električnih vozila, povećanom upotrebom klimauređaja, kao i širenjem data centara i veštačke inteligencije, navodi se u izveštaju „Elektriciti 2026” koji pruža detaljnu analizu nedavnih trendova i politika u oblasti energetike. U izveštaju se naglašava da pristupačnost električne energije ostaje ključna i rastuća briga. Cene električne energije za domaćinstva u mnogim zemljama rastu brže od prihoda od 2019. godine, što dodatno opterećuje industriju i preduzeća.

– Nema dileme da je energetika glavno pitanje na svetu, kako bezbednosno, tako i privredno. Verovatno se svi ratovi koji se trenutno vode, vode zbog energije – izjavio je na Međunarodnoj konferenciji o komunalnoj energiji „Komen” dekan Mašinskog fakulteta prof. dr Vladimir Popović.

Da je činjenica da energetika postaje jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji resurs i najvažnije globalno pitanje u svetu, složio se i predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević ističući da bez dovoljno energije, bez obnovljivih izvora energije, bez novih kapaciteta, nema ni razvoja. I one države koje budu uspele najbrže sebi da obezbede nove kapacitete, imaće priliku da se u 21. veku i najbrže razvijaju, s obzirom na to da nove tehnologije traže i povećanu količinu energije.

– Ono što smo uspeli da uradimo jeste posle 50 godina da napravimo novu elektranu. To je prva savremeno, moderno, trigenerativno postrojenje u Surčinu koje će, pored toga što će proizvoditi toplotnu energiju za čitav kompleks Ekspo, nacionalnog stadiona i svih budućih sadržaja koji se budu gradili na tom prostoru, uključujući i stambene i komercijalne objekte, isporučivati toplotnu energiju, ali ono što je specifično kod tog postrojenja jeste da će isporučivati i rashladnu energiju tokom letnjih meseci – istakao je Nikodijević.

– Budući da u ovom trenutku leti trošimo više struje nego zimi, jer svi rashladni uređaji rade tokom leta, a nema sistema daljinskog rashlađivanja stanova ili objekata, ovo postrojenje će biti specifično po tome što će isporučivati i rashladnu energiju. Zato se pravi banka leda u elektrani koja će štedeti struju u pikovima tokom letnjih meseci kada budu ekstremno visoke temperature, štedeti gas, a iz leda koji će se skladištiti u nekim delovima elektrane dobijati hladna voda koja će rashlađivati stanove. I naravno na tom postrojenju ćemo uz toplotnu i rashladnu energiju proizvoditi električnu energiju koja će biti sasvim dovoljnog kapaciteta da pokrije čitav kompleks – objasnio je Nikodijević.

Naravno, dodao je da je tu i projekat „Vinče” gde se spaljuje otpad i da dobija i toplotnu i električnu energiju, i ona proizvodeći i toplotnu i električnu energiju u ovom trenutku zadovoljava oko pet odsto teritorije grada Beograda.

– Naravno, mi donosimo različite vrste propisa u gradu Beogradu kada je u pitanju energetika, od katastra geotermalnih izvora, s obzirom na to da se geotermalne vode u Beogradu mogu koristiti u procesu proizvodnji ove toplotne energije. I moram reći da postoje dobri preduslovi da neki veliki kompleksi, posebno privredni ili uslužni, koriste već geotermalne izvore. Mislim da je Sava centar u ovom trenutku najveći koji to koristi i tako je i koncipiran da štedi energiju – zaključio je on.

Prof. dr Miloš Banjac sa Mašinskog fakulteta, generalni sekretar Srpskog komiteta Svetskog saveta za energiju, istakao je da gradovi ne koriste lokalne izvore energije, zbog čega su energetski neoptimizovani sistemi.

– Najveći energetski potencijal nalazi se u već postojećim tokovima energije (otpadnoj toploti, otpadu, energetskoj efikasnosti). Otpadna toplota (otpad iz industrije, data centara, kanalizacija) je strateški resurs gradova i mora postati sastavni deo planiranja daljinskih sistema grejanja. Energetska efikasnost je takođe važan način da se smanji prekomerna potrošnja energije, što se postiže energetskom sanacijom zgrada. Dekarbonizacija gradova neće biti postignuta izgradnjom novih kapaciteta, već transformacijom postojećeg energetskog modela – kaže prof. Banjac.