Poslovne vijesti - Srbija

EU i dalje najvažniji spoljnotrgovinski partner naše zemlje

Ukupna robna razmena dostigla je 32,3 milijarde evra, što je za 3,9 odsto više nego u istom periodu prošle godine, dok je trgovinski deficit smanjen za čak 22,9 odsto, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Od januara do maja izvezeno je robe u vrednosti od 14,7 milijardi evra, što predstavlja rast od 7,7 odsto, dok je uvoz povećan za svega jedan odsto i dostigao 17,7 milijardi evra. Zahvaljujući takvim kretanjima, pokrivenost uvoza izvozom porasla je sa prošlogodišnjih 77,9 na 83,1 odsto, što ukazuje na poboljšanje spoljnotrgovinske pozicije zemlje.

Posmatrano u dolarima, ukupna razmena dostigla je 37,8 milijardi dolara, što je rast od 12,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Izvoz je porastao za 16,6 odsto i iznosio je 17,1 milijardu dolara, dok je uvoz povećan za 9,3 odsto, na 20,6 milijardi dolara.

Evropska unija ostala je ubedljivo najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, sa udelom od 58,8 odsto u ukupnoj razmeni. Drugi najznačajniji partner su zemlje Cefta, sa kojima je Srbija ostvarila suficit od 1,28 milijardi evra, odnosno gotovo 1,5 milijardi dolara. Najveći doprinos tom rezultatu dali su izvoz žitarica i proizvoda od žitarica, drumskih vozila, pića, medicinskih i farmaceutskih proizvoda, kao i električnih mašina i aparata.

Glavna izvozna tržišta Srbije bili su Nemačka, Italija, Kina, Bosna i Hercegovina i Mađarska, dok je najveći uvoz stizao iz Kine, Nemačke, Italije, Turske i Mađarske. Najveći spoljnotrgovinski suficit Srbija je ostvarila sa Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom, a značajan plus zabeležen je i u razmeni sa Nemačkom, Češkom i Slovačkom. S druge strane, najveći deficit i dalje je zabeležen u trgovini sa Kinom, pre svega zbog uvoza mobilnih telefona, a slede Turska, Poljska i Kazahstan.

Među izvoznim proizvodima najveću vrednost imali su setovi provodnika za avione, vozila i brodove (155 miliona dolara), ruda bakra i koncentrati, putnička motorna vozila, rafinisani bakar i nove automobilske gume. Na uvoznoj strani dominirali su lekovi za maloprodaju (147 miliona dolara), sirova nafta, prirodni gas, električna energija i delovi za motorna vozila.

Posmatrano po regionima, najveći deo izvoza potekao je iz Vojvodine, koja je učestvovala sa 29,7 odsto, zatim slede Šumadija i zapadna Srbija sa 25,1 odsto, Južna i istočna Srbija sa 23,4 odsto i Beogradski region sa 20,8 odsto. S druge strane, Beograd je i dalje najveći uvozni centar, sa udelom od 43,5 odsto, ispred Vojvodine, koja učestvuje sa 30,8 odsto u ukupnom uvozu.

Podaci samo za maj pokazuju da je izvezeno robe u vrednosti od 2,84 milijarde evra, što je za 3,3 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, dok je uvoz blago smanjen za 0,1 odsto i iznosio je 3,46 milijardi evra. Ipak, desezonirani pokazatelji ukazuju na usporavanje aktivnosti, jer u odnosu na april 2026. zabeležen je pad izvoza od pet odsto, a uvoza za više od osam procenata.