Tema - Srbija

Firme u minusu 2.000 milijardi

Brojni protesti zaposlenih, koji zahtevaju isplatu zarada ali i da im se omogući da rade, najbolje odslikavaju stanje srpske privrede.

Preduzeća su prezadužena, hronično nelikvidna, a samo ove godine 8.103 ih je ispunilo uslove za automatski stečaj. Lane ih je, podsetimo, sa ovim uslovom bilo 13.783, a dogodine se uslovi pooštravaju, pa će u stečaj ići svi kojima su računi u neprekidnoj blokadi ne dve godine, već 12 meseci.

U Srbiji posluje, prema podacima Agencije za privredne registre, tačno 106.786 preduzeća. Međutim, analize pokazuju da četvrtina od ovog broja nema nijednog zaposlenog. Uz to, visoka stopa zaduženosti predstavlja veliki problem, pošto iz godine u godinu raste. Kratkoročnim kreditima privrednici pokušavaju da reše problem, pa sada imamo situaciju da je svaki pozajmljeni dinar pokriven sa svega 55 para sopstvenog kapitala. A samo godinu pre ovaj iznos je bio 65 para. Kumulirani gubici srpske privrede iznose gotovo dve hiljade milijardi dinara, a stopa izgubljenog kapitala je 36,5 odsto.

Najnoviji podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je 464 preduzeća u prethodnom mesecu ispunilo uslove za pokretanje stečaja zbog neprekidne blokade računa u trajanju od dve godine. Među ovim kompanijama su i Trgovinsko preduzeće „Jabuka“, ugostiteljsko i trgovinsko preduzeće „Višnjica“, ali i građevinska firma „Partizanski put“, članica „Nibens grupe“, čiji radnici već danima protestuju tražeći isplatu zaostalih plana, deblokadu računa i omogućavanje nastavka poslovanja.

Sudbina ovih firmi gotovo je izvesna: NBS spisak sa njihovim podacima svakog meseca dostavlja nadležnim privrednim sudovima. Ako nema zainteresovanih poverilaca koji bi pokrenuli redovni, pokreće se postupak automatskog stečaja, kada prihod od prodaje imovine ide državi.

Situacija će, što se tiče uslova za automatski stečaj, biti sve gora po firme. Trenutno 64.518 preduzeća, ustanova, radnji, agencija... ima blokirane račune u bankama na ime dospelih dugova koji, bez kamate, premašuju 209 milijardi dinara.

Izlaz u izvozu i kompenzaciji

Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da izlaz postoji, a on je u povećanju izvoza i otvaranju novih radnih mesta u proizvodnji. To će povećati devizne prihode i omogućiti veću likvidnost kroz više dinara na tržištu.

- Prvo treba identifikovati ključne izvore nelikvidnosti, da li ona potiče od sektora stanovništva, od sektora preduzeća koji se zadužuje prema inostranstvu, ili od sektora javnih preduzeća - navodi Zdravković. - Tek potom sledi kompenzacija ili bilo koji drugi način za rešavanje problema.

Da li je kompenzacija način za rešavanje problema prezaduženosti?

- Jeste, svega pet do 10 odsto ukupnog problema može da se reši kompenzacijom, ali to je način da se krene sa sprečavanjem daljeg rasta nelikvidnosti - smatra Zdravković, ističući da je za rešavanje ovog problema neophodna zajednička odluka i konsenzus u vrhu vlasti da se problem reši.