Tema - Srbija

Hoće li sirak zameniti kukuruz na domaćim njivama

Poslednjih godina ova biljka sve više trpi posledice promene klime, zbog čega ratari razmišljaju o promeni setvene strukture. Jedno od rešenja mogao bi da bude i sirak.

Pre tri ili četiri godine Adrian Fodor, iz "Fodor agrara" u Hetinu, prvi put je posejao sirak na svojim parcelama. Na to su ga, kaže,"naterale" visoke temperature i suša.

"Naša proizvodnja je u Hetinu i prosečno dobijamo manje kiše nego ostali delovi Vojvodine. Pokušali smo da proizvodimo uljanu repicu, ali smo videli da i njoj, iako je ozima kultura, u završnoj fazi vegetacije treba kiša i nismo postizali one rezultate koje smo zacrtali”, naveo je Fodor.

Sirku je, objašnjava, u poređenju sa kukuruzom potrebno za trećinu manje vode i hraniva. Čak i u nedostatku padavina ostvaruju se solidani pirnosi.

"Ove godine ćemo imati prinos sirka između tri i četiri tone po jutru i to na onim njivama na kojima pored na komšije nemaju ni klip kukuruza. To znači da ćemo, za razliku od njih imati neku zaradu", objasnio je Fodor.

Problem tržišta za sirak

Za proizvodnju sirka nije potrebno kupovati novu mehanizaciju.

"Sva mehanizacija kojom se proizvode kukuruz ili suncokret može da se koristi u proizvonji sirka. Gazdinstvo koje ima sejalicu za kukuruz, njom može da poseje sirak. Kombajni kojima se vrši pšenica mogu se koristiti i za sirak", ističe Fodor.

Dodaje da će povećati površine pod sirkom, ali da kukuruz neće u potpunosti izbaciti iz proizvodnje.

"Na njivama za koje znamo da i pored dobrog roda u državi, nemaju dobar prinos, sigurno ćemo posejati sirak. Već za sledeću godinu planiramo da prepolovimo površine pod kukuruzom u korist ove kulture", kaže Adrian Fodor.

Najveći izazov u proizvodnji sirka je obezbeđenje tržišta.

"Beli sirak se u svetu koristi i u ljudskoj ishrani i zdraviji je od pšenice i kukuruza. Trenutno proizvodimo samo crveni, stočni sirak, jer kod nas ljudi nemaju naviku da koriste ovu biljku. Tek sada pokušavamo stočare da naviknemo da je upotrebljavaju", objašnjava Adran.

Ipak, zbog višegodišnjih loših prinosa kukuruza i soje, sirak postaje sve traženiji.

"Do prošle godine jedna mešaona je koristila sirak u proizvodnji, ostale kuće su bile trgovački nastrojene. Ove godine zbog lošeg roda kukuruza javljaju se stočari i pitaju koja je cena sirka i da li bih prodavao i na malo ili samo mešaonama. Ljudi su se edukovali, videli su da u sirku nema mikotoksina i da neće biti problema sa aflatoksinom", kaže Fodor.

Kako kaže, cena sirka se u svetu formira zavisno od kukuruza.

"Kukuruz je oko 24 dinara i prva trgovanja sirkom su slična, ali se tek očekuje formiranje i cena kukuruza i sirka", objašnjava Fodor.

Sve veća površina pod sirkom

Stručnjaci kažu da je u Srednjem Banatu proizvodnja sirka sve češća i to u suvom ratarenju.

"Tokom praćenja registrovali smo pojavu štetočina koje su prisutne u proizvodnji kukuruza u nešto manjem ili većem intenzitetu, te se shodno tome i preduzimaju mere zaštite. To su, pre svega, kukuruzna pipa i vaši koje značajno mogu ugroziti useve u vegetativnom porastu. Sirak kasnije može biti ugrožen od kukurznog plamenca i kukuruzne sovice", objašnjava Snežana Parađenović iz PIS RC Zrenjanin.

Dodaje je da je praćenje pojave bolesti i štetočina na nivou epidemijskih pragova i kritičnog broja, a kako bi se blagovremeno usevi zaštitili.

Više od polovine svetske proizvodnje sirka je u Africi. Peta je najvažnija žitarica u svetu, posle kukuruza, pšenice, pirinča i ječma.

Više od 50 odsto svetske proizvodnje je u Africi, ali su tamo prinosi niski, prosečno oko 1,2 tone po hektaru.

Najviši prinosi postižu se u Evropi, prosečno 4,5 tone po hektaru. U Americi je to 3,9 tona po hekatru, u Australiji 3,2, a u Aziji 1,4 tone po hektaru.

"Brazil je u poslednje tri godine drastično povećao svoje površine pod sirkom zbog problema u proizvodnji GMO kukuruza i soje. U Indiji ova kultura zauzima oko 4,5 miliona hektara", kaže diplomirani inženjer poljoprivrede Martin Jelić iz "Lidea" Srbije.

U našoj zemlji sirak se za sada gaji na manjim površinama.

"Problem predstavlja nedovoljno informacija i predrasude o njegovom kvalitetu i to što ga otkupljivači potcenjuju. Daju mu nižu cenu od realne vrednosti, iako je energetski jednak kukuruzu, ima viši proteinski udeo i povoljan odnos aminokiselina. Posebno je važno što je bezbedan u ishrani, bez prisutnih mikotoksina", objašnjava Jelić.

Za šta se sve koristi

Globalno tražnja za sirkom raste. U Africi i Aziji to je jedna od osnovnih žitarica u ishrani ljudi.

"U razvijenim zemljama, potražnja je sve veća u sektoru gluten-fri proizvoda i industriji alkoholnih pića. Kina je najveći svetski uvoznik, dok EU beleži stalni rast interesovanja i sve veću potražnju za sirkom iz domaće, evropske, proizvodnje. Španija je najveći uvoznik u EU", kaže Jelić.

Proizvođači u Srbiji ne menjaju lako navike, jer su tradicionalno vezani za kukuruz, pšenicu, ječam, soju i suncokret.

Međutim, klimatske promene ih primoravaju da nešto preduzmu. Najčešće je to povaćanje površina pod ozimim kulturama.

Ipak, stručnjaci kažu da to ne može da bude trajno rešenje, između ostalog i zbog poštovanja plodoreda.

Gde ga gajiti

Dodaju da sirak ne treba da zameni proizvodnju kukuruza u Srbiji, već da je dopuni.

"Kukuruz je i dalje naša najznačajnija žitarica i zauzima vodeće mesto po posejanim površinama. Treba ga gajiti gde iskustveno imamo najmanje podbačaj u rodu u stresnim godinama, kao i na najboljim zemljištima koja se navodnjavaju. Sirak treba sejati na rizičnijim terenima i u uslovima suše, gde kukuruz teško uspeva. Time se obezbeđuje stabilna i sigurna proizvodnja, kao i profitabilnost gazdinstva", objašnjava Jelić.

Najveći proizvođači sirka su SAD, Nigerija, Sudan, Etiopija i Indija, dok u Evropi prednjači Francuska.

U regionu se ističe Mađarska, koja ima razvijen sistem kooperacije između proizvođača i prerađivača.

Značajne površine beleže i Italija, Rumunija, Bugarska i Moldavija, gde se koristi i za proizvodnju alkohola.

Zašto smo prekinuli tradiciju sirka

Srbija, a posebno Vojvodina, nekada je bila poznata u Evropi po proizvodnji sirka metlaša.

"Bio je naš svojevrsni zaštitni znak, a metle od sirka su izvožene širom Evrope. Tradicija je prekinuta razvojem industrije, upotrebe plastike i sintetičkih materijala kao i nedostatka fizičke radne snage, što je smanjilo njegovu proizvodnju", objašnjava inženjer poljoprivrede Martin Jelić iz "Lidea" Srbije.

Dodaje da se proteinski sirak gajio i ranije, kao i da je Institut u Novom Sadu radio na razvoju sorti sirka i dao doprinos u Srbiji.

"Naš poznati stručnjak Janoš Berenji me je još tokom studentskih dana upoznao sa ovom kulturom. Međutim, hibridi kasne vegetacije su odgovarali klimatskim uslovima koje više nemamo, slično proizvodnji kasnijih FAO grupa kukuruza 600 i 700 koje se danas zamenjuju ranim grupama zrenja FAO 300 i 400", naveo je Jelić.

Prema njegovim rečima, zbog klimatskih promena i suše danas su traženi hibridi sirka ranih grupa zrenja i dobre genetike koji omogućavaju sigurnu proizvodnju