U fokusu - Srbija

Izgledi privrednog rasta Srbije za 2026. neizvesni zbog međunarodnih okolnosti

Glavni i odgovorni urednik časopisa Kvartalni monitor Milojko Arsić izjavio je da će trenutna energetska kriza, zbog rata na Bliskom istoku, imati višestruke negativne posledice na našu privredu i javne finansije.

"Direktne posledice na javne finansije biće smanjivanje prihoda zbog smanjenja akciza. Moguće je usporavanje privredne aktivnosti, a možda i recesije, što bi dovelo do pada ostalih prihoda države. To bi kao konačni rezultat imalo povećanje fiskalnog deficita, ali svi ovi procesi su uslovni i zavise od toga koliko dugo će cena energenata ostati na visokom nivou", rekao je Arsić u izjavi za medije.

Prema njegovim rečima, postoji nekoliko mehanizama kojima država može nadomestiti gubitke zbog smanjenja akciza.

"Jedno je da se smanjuje fiskalno opterećenje naftnih derivata, ali to ima za posledicu smanjivanje prihoda države i to ne može da bude trajno rešenje. Drugi mehanizam jesu intervencije iz robnih rezervi. Treći mehanizam jeste administrativna kontrola cena, što znači da se deo gubitaka prenosi na one koji učestvuju u preradi naftnih derivata i to će oni da prihvate ako to bude relativno kratko trajalo, ali dugoročno ni to nije rešenje", naveo je Arsić.

On ocenjuje da se rast cena energenata u dugom roku mora preliti i na domaće tržište.

"Znači ovo su samo mere koje omogućavaju premošćavanje ukoliko kriza bude relativno kratkotrajna, tj. ako bude trajala nekoliko meseci kao što je to bio slučaj nakon početka rata u Ukrajini, kada je kriza sa energentima okončana nakon pet meseci", rekao je Arsić.

Srbija je svoj privredni rast tokom prethodnih desetak godina zasnivala velikim delom na stranim investicijama, koje su u proseku iznosile oko 6,4 odsto BDP-a, dok su u ukupnim investicijama učestvovale sa 28 odsto, navodi se u biltenu.

U poslednjih nekoliko godina nosioci privrednog rasta u našoj zemlji bili su građevinarstvo, rudarstvo i informacione tehnologije, a ekonomisti ocenjuju da je malo verovatno da će ti sektori biti nosioci rasta i u ovoj godini.

Vodeće zemlje EU, kako je navedeno, već nekoliko godina stagniraju u automobilskoj industriji, a razvoj veštačke inteligencije EU zaostaje za glavnim konkurentima što se negativno odražva i na našu zemlju.

Zarade su tokom 2025. nastavile da rastu relativno brzo, uz njihov nominalni rast na godišnjem nivou od 11,5 odsto.

Nakon relativno visokog rasta cena u periodu od januara do avgusta, inflacija je do kraja godine spuštena ispod tri odsto godišnje, najvećim delom usled privremenog administratvinog ograničenja trgovačkih marži.