U fokusu - Srbija

Još traju pregovori o visini minimalca

Prethodnih nedelja održana su tri sastanka radne grupe, a predstavnici sindikata i poslodavaca su saglasni da su ti sastanci sa Ministarstvom finansija bili manje-više bezuspešni. Jer, kako kažu, pregovori nisu okončani dogovorom. Sindikati ne pristaju da se u vezi s minimalnom cenom rada pregovara bez podrobnijih analiza tržišta, iako je Ministarstvo finansija iznelo analizu stanja na sastancima. Unija poslodavca Srbije čak traži pisane garancije kroz koje će se obezbediti određeni benefiti za poslodavce, zbog najavljenog drastičnog povećanja minimalne cene rada.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik unije, ističe da poslodavci nisu zadovoljni najavljenim povećanjem zbog položaja onih koji su ekonomski najslabiji i koji ne mogu da isplate veće zarade od minimalnih ili malo iznad minimalnih.

– Zato ne podržavamo nikakvo povećanje minimalne cene rada koje nema uporište u rastu BDP-a i inflacije. To je jedino merodavno, a ovo sve su socijalne i političke korekcije minimalne cene rada. Ali ako država kao najveći poslodavac baš hoće da poveća minimalnu cenu rada za ovoliko, onda treba da nam nadoknadi to što ćemo zbog toga imati veća davanja, jer nam se time nameće veći trošak. Od početka ove godine, pa do naredne, minimalna zarada biće veća za oko 35 procenata, što je zaista drastično povećanje koje treba izdržati – smatra Atanacković.

Podsetimo, minimalna zarada u ovom trenutku iznosi 53.592 dinara, u proseku, nakon što je u januaru ove godine povećana za 13,7 odsto, a cilj je da do kraja 2027, odnosno da od 2028. godine, minimalna zarada bude 651 evro. Kako je najavilo ministarstvo, minimalna zarada bi od 1. oktobra mogla da bude uvećana za 9,4 odsto, a trebalo bi tada da bude uvećan i neoporezivi deo zarada, što poslodavci i očekuju. I ne samo to.

– Pošto će povećanje minimalne zarade biti drastično, mnogi poslodavci koji isplaćuju takve zarade biće u realnom problemu: zato tražimo da se posebna pažnja posveti onima koji imaju nemogućnost da isplate veće zarade. Jer zvanično oko 90.000 ljudi prima tolike plate, ali ima mnogo firmi koje isplaćuju malo iznad tog iznosa. Ne možemo reći da su u boljem položaju takvi poslodavci koji isplaćuju od 2.000 do 3.000 dinara veću zaradu od minimalne. Zato tražimo od države da se ozvaniči i jasno naznači koje mere će obezbediti takvim poslodavcima, u smislu olakšica – ističe Atanacković i nabraja šta bi trebalo da uradi država za njih.

– Tražimo zaštitu u vezi sa lažnim bolovanjima koji idu na štetu poslodavcima, jer ljudi često na minimalcu odlaze na takva bolovanja. Zatim, tražimo da se umanje neki parafiskalni nameti, da se na drugačiji način oporezuju ti koji ne mogu da isplate veće zarade od minimalnih u odnosu na one koji zarađuju neuporedivo više – nabraja Atanacković i podseća da je ministar finansija nedavno najavio da država ima nameru da u narednoj godini prilagodi poreski sistem Evropskoj uniji, jer tamo nema linearnog oporezivanja, što bi po njemu bilo dobro rešenje.

Ministarstvo finansija iznelo je u toku pregovora analizu na osnovu koje se pristupilo sastancima sa poslodavcima i sindikatima, ali je primedba sindikata bila da je analiza rađena na osnovu podataka iz januara i februara ove godine i da, imajući u vidu nestabilno okruženje u kojem zemlja funkcioniše, ne može da se kaže, na osnovu tih pokazatelja, da je predložena minimalna cena rada, posebno za narednu godinu, realna.

– Oni koji su radili projekcije radili su ih na osnovu pretpostavki koje nismo dobili kroz analizu i mi kao sindikat ne možemo da podržimo takav pristup koji je arbitraran, a koji se bazira na cilju da do 2028. imamo minimalac 650 evra. Ne možemo da prihvatimo da se minimalac poveća za oko 10 odsto u januaru sledeće godine, a da istovremeno Ministarstvo finansija kaže da će se povećanje zarada u javnom sektoru desiti u rasponu između četiri i šest procenata – izričit je Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u UGS „Nezavisnost”.

On dodaje da sindikati ne mogu da prihvate ni izjave da minimalac stalno povećava i ostale zarade.

– Za to nema garancija, a takođe mnoga preduzeća koja su već uradila budžete za ovu godinu u slučaju povećanja minimalca od oktobra ove godine imaće problem sa isplatom zarade zaposlenima. Tražili smo da se i o tome razgovara, ali nismo naišli na podršku. Ne podržavamo političku odluku o povećanju minimalne cene rada, ma koliko da je visoka, a da ne razgovaramo o svim problemima – dodaje on.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije ne osporavaju činjenicu da se minimalna zarada stalno podiže i da radnici iz godine u godinu imaju sve više para u džepu, ali je problem u tome što se za taj novac može kupiti sve manje robe.

– Plašimo se da bi inflacija mogla da pojede to povećanje i zato smo pregovarali u vezi s tim kako da zaštitimo najugroženiji sloj ljudi – rekao je Zoran Mihajlović, predsednik saveza, za Tanjug. Kao i kolege iz „Nezavisnosti”, i u savezu se zalažu za to da se plate povećavaju u onom procentu u kome se podiže minimalac, da se ne bi napravila kompresija zarada, nego da se one zarade povećavaju dinamikom koja je zadovoljavajuća za sve radnike.