Tema - Srbija

Kako uspeti pomoću četiri kriterijuma „inteligentnog neuspeha“

Ejmi Edmondson, profesorka liderstva i menadžmenta na Harvardskoj poslovnoj školi, preporučuje četiri kriterijuma kako se pripremiti za inteligentni neuspeh.

Dečje sobe su prava svetilišta neuspeha. Tu je gitara koja skuplja prašinu u uglu, knjige nepročitane do kraja na policama, dva broja manji kimono visi u ormaru i magični set čiji je sadržaj nestao (nikada se više nije pojavio). Svaka od ovih stavki je žrtva hobija i strasti koje su isprobane, propale i na kraju napuštene.

Profesorka Edmondson smatra da je to sjajno, jer deca dolaze na svet sa urođenom željom da istražuju i eksperimentišu, a roditelji razumeju da će neuspeh biti neizbežan deo njihovog odrastanja. Međutim, u nekom trenutku – obično između srednje škole i odraslog doba – gubimo osećaj da je neuspeh neophodan za postignuće.

„U našoj kulturi postoji duboko ukorenjeno verovanje da uspeh znači nikada ne pasti. Neuspeh je neprihvatljiv. Ako ne uspem, znači da nešto nije u redu sa mnom“, napominje prof. Ejmi Edmondson u intervjuu za Big tink (Big Think). „Naravno, to je besmislica. Svi pravimo greške, a neuspeh je deo puta ka uspehu.“

Profesorka  je proučavala neuspeh u njegovim različitim oblicima i zaključila da postoje tri različita načina za neuspeh. Razumevanje razlike može nam pomoći da ponovo otkrijemo kako da ne uspemo na korisne, jeftinije, a možda čak i zabavne i uzbudljive načine.

Vrste neuspeha koje treba izbegavati

Prva vrsta neuspeha je „osnovni neuspeh“. To su greške koje nastaju zbog nepažnje, ometanja, iscrpljenosti ili bilo kog drugog scenarija koji odvlači pažnju. To uključuje greške u kucanju u važnom dokumentu ili ugovoru, zaboravljanje maminog rođendana ili posezanje za solju umesto šećerom kod kuvanja kafe.

Ponekad, posledice takvih propusta mogu biti kolosalne. Sudski slučajevi od milion dolara su se zasnivali na prisustvu ili odsustvu zareza u ugovoru. Ali to nije tipičan primer, i većina osnovnih propusta završava se sa neznatnim posledicama i lakim ispravkama.

Kolege vas opomenu zbog greške u kucanju, a vi je ispravite. Izvinjavate se mami i kupujete joj poseban poklon. Prosipate kafu i kuvate drugu (ali ne pre nego što reorganizujete raspored kutija sa solju i šećerom u kuhinji).

Druga vrsta propusta je „složeni propust“. Ovi propusti proizilaze iz više uzroka i mogu biti neizbežni ako se ti uzroci spoje na neupravljive načine. Na primer, viši rukovodioci u kompaniji moraju donositi odluke uprkos mnoštvu spoljnih i unutrašnjih dinamika koje treba uzeti u obzir. Nepredvidiva i stalno promenljiva priroda ove dinamike znači da su neke odluke predodređene na propast.

Međutim, složeni propust se može dogoditi i kada imamo znanje da ga izbegnemo –ili barem minimiziramo posledice – ali ignorišemo stvarnost.

I osnovne i složene greške treba izbegavati kad god je to moguće. Naravno, desiće se svakako. Niko nema savršenu kontrolu nad svojim životom. Međutim, možemo izbeći mnoge od ovih grešaka ako sebi damo vremena, energije i fokusa da delujemo pažljivo i promišljeno, posebno ako je zadatak važan – recimo, ako pregledate pravopis u ugovoru vrednom milion dolara, na primer.

Prava vrsta pogrešnog

Treća vrsta neuspeha je „inteligentni neuspeh“. To su neuspesi koji nas uče nečemu novom ili nas na neki način poboljšavaju. „Dok sam za minimiziranje osnovnih neuspeha i pokušaj da se uhvate i isprave svi problemi koji dovode do složenih neuspeha, mislim da je dobra ideja imati više inteligentnih neuspeha“, kaže Edmondsonova.

Da bi se neuspeh nazvao inteligentnim, profesorka navodi da treba da ispunjava četiri kriterijuma:

– Da se ​​odnosi na oblast u kojoj nemate znanje.

– Da teži ka cilju.

– Da ne bude slučajna pretpostavka, već da bude vođena hipotezom.

– Da rezultira što manjim neuspehom.

Verovatno se može uočiti da ova četiri kriterijuma predstavljaju vrstu neuspeha u kojoj se deca ističu. Dete ranije nije probalo karate (nema znanja) i misli da će mu se svideti (hipoteza). Trenira da zaradi žuti pojas (cilj), ali nakon nekoliko meseci odluči da to nije za njega (mali troškovi). Slični inteligentni neuspesi se stalno dešavaju u letnjim kampovima i vannastavnim aktivnostima.

Naučni napredak se zasniva na neuspesima

Ovi kriterijumi takođe predstavljaju vrstu neuspeha koju su naučnici morali ponovo da nauče kroz svoje profesionalno usavršavanje.

Biolog Stjuart Fajerštajn čak tvrdi da je neuspeh razlog mnogih uspeha nauke. On kaže da priroda nauke, zasnovana na pokušajima i greškama, čini neuspeh neizbežnim. Ipak, kada je neuspeh informativan, on je ipak uspešan jer oblikuje sledeći eksperiment i uči nas šta nije istina. „Bez neuspeha, nema nauke“, navodi Fajerštajn.

 „Ako želite da imate više inteligentnih neuspeha u svom životu, u svom radu, u suštini, morate da razmišljate kao naučnik. Oni su se trenirali ne samo da tolerišu neuspeh već i da zaista pozdrave lekcije koje svaki neuspeh donosi“, ističe prof. Edmonson.

Izgradite svoj put ka inteligentnom neuspehu

Da biste osigurali da je vaš sledeći neuspeh inteligentan, razmotrite profesorkina četiri kriterijuma i zamislite svoj sledeći zadatak kao eksperiment.

Bez obzira da li dizajnirate novi proizvod ili isprobavate novi recept, navedite svoj cilj, pretpostavite najbolji način da ga postignete i dajte sebi vreme koje vam je potrebno za pokušaje i greške.

Još pet osnovnih strategija takođe može biti od pomoći:

Počnite sa malim. Inženjeri ne grade soliter i nadaju se da ga zemljotres neće srušiti. Oni prave modele veličine stola i testiraju dizajn u simuliranim zemljotresima. Slično tome, startapovi ne pokušavaju večno da izgrade najbolju verziju svog proizvoda. Oni razvijaju minimalno održivi proizvod i testiraju ga sa malim grupama korisnika.

Odredite minimalnu održivu verziju vaše ideje i isprobajte prvo nju. Ova strategija će vam omogućiti da naučite vredne lekcije uz minimiziranje gubitaka.

Imajte mnogo ideja. Kada ljudi imaju samo jednu dragocenu ideju, rizikuju da previše ulože svoje vreme, novac, energiju i ego. To nas može navesti da se plašimo bilo kakvog neuspeha, čak i inteligentnog. Umesto toga, možete razmotriti mnogo ideja i početi sa onom koja najviše obećava. Ako ne funkcioniše, možete preći na sledeću dok koristite te lekcije u budućim pokušajima.

Uspostavite mehanizam povratnih informacija. Kada su ljudi emocionalno uloženi u ideju ili ishod, možda neće moći da procene njene pozitivne i negativne strane. Za objektivniju procenu, trebalo bi da uspostavite mehanizam povratnih informacija kako biste prikupili iskrena mišljenja i konstruktivne kritike.

Na primer, pisci se oslanjaju na urednike za povratne informacije, dok naučnici pokušavaju da ponovo ispitaju međusobne nalaze. U međuvremenu, menadžeri prikupljaju savete od mentora, zajedno sa analizama godišnjeg bilansa.

Obratite pažnju na nedostatak univerzalnog pristupa ovde. Identifikujte mehanizam povratnih informacija koji najbolje funkcioniše za vašu ideju i budite otvoreni za uvide koje otkrijete.

Znajte kada treba da odustanete. Odustajanje se često smatra vrstom neuspeha, ali kada se uradi strateški, rezultati mogu biti inteligentni. Na primer, naučnici mogu favorizovati određenu hipotezu, ali ako je dokazi ne podržavaju, mudro je da od nje odustanu i nastave dalje. Slično tome, sportisti moraju znati kada da odustanu od takmičenja ako rizikuju tešku povredu ukoliko nastave.

„Odustajanje je veština, tehnika preživljavanja. To nije – kako mi ljudi ponekad tretiramo – moralni neuspeh. A otpor impulsu da se odustane nije nužno hrabro ili plemenito. To je besmisleno“, piše Džulija Keler u svojoj knjizi „Odustajanje: Životna strategija“.

Izbegavajte zamku perfekcionizma. Konačno, perfekcionističke ambicije imaju tendenciju da nas zaslepe za lekcije neuspeha. Međutim, jednostavna istina je da ćete propasti, pa zašto gubiti vreme i energiju tražeći nedostižno? Bolje je tražiti inteligentni neuspeh i naučiti da ga cenimo.

Profesorka Edmondson zaključuje: „Prirodno je želeti da izbegnemo neuspeh. Ali kada izbegavamo neuspeh, takođe izbegavamo otkrića i dostignuća. Jedini način da uspemo u bilo kom poduhvatu koji vredi pokušati jeste da budemo spremni da eksperimentišemo, da isprobavamo nove stvari, dobro znajući da će mnoge od njih dovesti do neuspeha. Moramo da prihvatimo takve neuspehe jer odatle dolaze veliki napredak, pa čak i radost.“