Poslovne vijesti - Srbija

Kina bi mogla da pomogne Srbiji u snabdevanju retkim mineralima

Iako konkretnih koraka za sada još nema, prvi signali iz Pekinga su pozitivni, jer predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da se, na zahtev menadžmenta „Stelantisa”, obratio Si Đinpingu, predsedniku Narodne Republike Kine, sa molbom za podršku u prevazilaženju izazova nastalih zbog uvođenja novih američkih carina na izvoz ključnih i retkih mineralnih sirovina iz Kine.

– Predstavnici „Stelantisa”, kompanije koja veoma doprinosi našem BDP-u, molili su me, jer imaju problem sa nabavkom mineralnih sirovina neophodnih za proizvodnju. Kako su krenule carine SAD, nisu po normalnim cenama to nabavljali. Zato sam, u ime „Stelantisa”, uputio pismo Siju, koji mi je odgovorio da pridaje veliki značaj izvozu retkih minerala, da mere nisu usmerene protiv prijateljskih zemalja i da je uputio pismo nadležnima da reše taj slučaj – rekao je Vučić.

U fabrici u Kragujevcu, koja je u većinskom vlasništvu multinacionalne grupe „Stelantis”, trenutno se proizvode električna vozila. Za tu proizvodnju od suštinskog su značaja retki minerali poput litijuma, kobalta, neodimijuma, materijala koje Kina kontroliše u najvećoj meri na globalnom tržištu. Uvođenje američkih carina na kineski izvoz ovih sirovina prouzrokovalo je nestabilnost na tržištu i povećanje cena, što je direktno pogodilo proizvodne lance širom sveta, pa i Srbiju.

Prof. Ljubodrag Savić, s Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podseća da je ceo svet u problemu, zbog čega svako treba da traži način da reši svoje probleme.

– Verujem da Kina može da pomogne Srbiji u vezi sa „Stelantisom” i te priče u vezi s retkim mineralima, ali ipak treba znati da je ovo vreme krize, iskušenja u svetu, trgovinskih barijera i opadanja proizvodnje u auto-industriji, ekonomskog zaoštravanja, ratnih događanja... S druge strane, problem „Stelantisa” nisu samo retki minerali, jer otkako je „Fijat” došao u Kragujevac, a to se dogodilo odavno, pre dve decenije, retko šta se ostvarilo od onoga što nam je obećano. Mnogo novaca smo potrošili, a da nismo dobili adekvatnu proizvodnju ni zaposlenost, niti neki domaći automobil... tako da sve ovo što se dole dešava pod znakom je pitanja – smatra prof. Savić.

Više od dve trećine globalnog izvoza retkih minerala kontroliše Kina, što joj daje veliku ekonomsku i stratešku moć. Nedavne mere SAD i EU dovele su do ograničenja izvoza i poremećaja u lancima snabdevanja, što posebno pogađa zemlje poput Srbije, koje nemaju sopstvenu proizvodnju tih elemenata. Fabrika „Stelantis” u Kragujevcu planira nastavak proizvodnje električnih modela, a bez ovih sirovina nema mogućnosti za razvoj niti punu proizvodnju, što je glavni problem. U tamošnjim sindikatima podsećaju da radnici žele da rade, ali su svesni da bez sirovina nema proizvodnje i da, ukoliko ne krene proizvodnja u punom kapacitetu, ljudi će ostati bez posla.

Stručnjaci iz sektora privrede podsećaju da je Kina poslednjih desetak godina kupovala po zemljama trećeg sveta rudnike kako bi ostvarila kontrolu nad retkim mineralima koji su potrebni za proizvodnju baterija za vozila na električni pogon.

– Proizvodnja električnih vozila u „Fijatu” ulazi u makaze interesa Kine i SAD, a sve to u vezi sa obećanjem za nabavku retkih minerala je samo na nivou spekulacija. Kina i SAD neće svoje odnose rešavati zbog neke male Srbije, a i naši rudnici imaju male količine tih retkih minerala. Stoga, Srbija treba da ulaže u znanje i intelektualne kapacitete, kako bi stvorila ambijent za dalji napredak privrede, da bi se stekli uslovi da privreda ima jeftin obrtni kapital i da bi sposobni ljudi mogli da razvijaju dobre poslovne ideje i inoviraju neke proizvode. Na tome treba da razvijamo našu privredu, a ne da čekamo Kineze – smatra Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Važnost retkih minerala

Kina kontroliše veliki deo svetskog tržišta retkih minerala koji se koriste u proizvodnji baterija, motora i elektroničkih komponenti, a to je sve ključno za električne automobile. Retki minerali predstavljaju grupu hemijskih elemenata koji imaju izuzetno važnu primenu u savremenoj tehnologiji. Iako se neki od njih u prirodi ne javljaju u malim količinama, zovu se „retki” jer su teški za izdvajanje i preradu. Najvažniji retki minerali: litijum – ključan za baterije u električnim vozilima, telefonima i laptopima, kobalt – takođe bitan za baterije visokih performansi, neodimijum i prazeodijum – koriste se u proizvodnji snažnih magneta za elektromotore i vetroparkove, tulijum, terbijum, evropijum – važni u LED tehnologiji, laserima i ekranskim tehnologijama.