Tema - Srbija

Kriza sa naplatom TV pretplate

Medijski javni servisi su u svim zemljama Evrope, kao i u Srbiji, u vlasništvu države. Razlike su primetne kad je reč o načinu finansiranja, mada je većina država prihvatila takozvani model Bi-Bi-Sija, gde građani pretplatom omogućuju rad medijskog javnog servisa.

Ipak, za razliku od Britanaca, koji uredno izmiruju obaveze prema Bi-Bi-Siju, Srbi prema Radio-televiziji Srbije to čine u tek 40 odsto slučajeva. Zato se i postavlja pitanje da li i kakva poboljšanja može da donese dugo očekivana Medijska strategija Srbije?

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski kaže da sistem pretplate nije prisutan u svim evropskim zemljama, ali jeste dominantan oblik u 90 odsto slučajeva.

– Postoji jedan broj zemalja koji zadržava budžetski način finansiranja, kao što su Bugarska, Španija, Grčka... Svuda gde je pretplata osnovni način finansiranja to je zakonska obaveza, ali je naplata lakša u zemljama koje materijalno bolje stoje. Recimo, u Velikoj Britaniji je ogroman postotak naplate. Bi-Bi-Si, kao javni servis ima, recimo, oko četiri milijarde funti godišnje od pretplate, što je novac koji bi pokrio skoro sve budžetske potrebe Republike Srbije. Ali, zato oni nemaju izvor finansiranja iz ekonomske propagande, jer nemaju pravo na emitovanje reklama – dodaje Veljanovski.

Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Saša Mirković objašnjava da u Evropi postoji neki jedinstveni sistem kada je o javnim servisima reč.

– Mi smo bili upućeni na model Bi-Bi-Sija, koji se u potpunosti finansira od pretplate. U Velikoj Britaniji pretplata počinje bukvalno od trenutka kada kupite televizor, mislim da je to kod njih 109 funti godišnje, jer vaše podatke prilikom kupovine TV aparata oni odmah unesu u bazu podataka – navodi Mirković.

Profesor Veljanovski ističe da se u Evropi pretplata ne naplaćuje uz račune za struju, a da smo mi smo to uveli kako bismo olakšali njenu naplatu.

– To je sada bitno drugačije, nego devedesetih godina prošlog veka, kada se to zvalo taksa na električno brojilo. Sada je to samo fizički povezano sa računima za struju. U prvobitnoj verziji bilo je predviđeno da javni servisi mogu da sklope ugovor sa nekim od javnih preduzeća na republičkom nivou. Međutim, vlada je tada intervenisala i rekla da je najbolje da se naplaćuje uz račun za struju. Ispostavilo se da kod nas to nije sasvim dobro, jer ako neko treba da plati struju 4.000 dinara, a on plati samo 3.000 dinara, onda oni uzmu sve za struju, a za pretplatu ništa – tvrdi Veljanovski.

Na problem naplate ukazuje i Saša Mirković iz ANEM-a:

– Dok je, recimo, u Hrvatskoj procenat naplate izuzetno visok, u Srbiji se to nikada nije prihvatilo na taj način. Imali smo u početku jedan ohrabrujući trend, ali se onda desila kriza i naplata je ponovo počela da opada. Ako se ne varam, trenutno je naplata oko 40 odsto. Potpuno razumem zabrinutost čelnih ljudi javnog servisa kad je reč o finansiranju. Ali, verujem da bi efikasnost naplate mogla da se poveća ako bi se našli mehanizmi koji bi obezbedili potpunu transparentnost i kontrolu trošenja tih sredstava – smatra Mirković.