Tema - Srbija

NBS: prošle godine 90,1 odsto plaćanja obavljeno bezgotovinski

Kako za naš list objašnjavaju u NBS, centralna banka kontinuirano radi na razvoju i unapređenju platnih rešenja kroz podršku inovacijama i konkurenciji, vodeći računa o pristupačnosti gotovinskih, kao i bezgotovinskih platnih usluga koje koriste građani i privreda. Uvođenjem sistema za instant plaćanja 2018. godine – IPS NBS sistema, za plaćanja male vrednosti (do 300.000 dinara), koji radi u dvadesetčetvoročasovnom režimu sedam dana u nedelji, svakog dana u godini – Srbija je stavljena na mapu zemalja sa najmodernijim sistemima za mogućnosti malih plaćanja, stvarajući preduslove za dalji razvoj platnih usluga zasnovan na servisima koje IPS NBS sistem nudi.

U centralnoj banci ističu i da su stalnim radom na razvoju domaće platne kartice „dina” obezbeđene značajne uštede u troškovima kartičnih transakcija za trgovce, banke, pa tako i za potrošače. Naglašavaju da sve ovo prilagođavanje potrebama građana i privrede nikako ne dovodi u pitanje korišćenje i obezbeđenje korišćenja gotovine, posebno onima kojima nisu dostupni bezgotovinski kanali plaćanja ili ne žele da ih koriste, o čemu će Narodna banka Srbije nastaviti da vodi računa, navodi se u odgovoru.

Istovremeno, na osnovu dostupnih podataka koje NBS dostavljaju pružaoci platnih usluga na tromesečnom nivou, u prethodnom periodu beleži se kontinuiran rast broja bezgotovinskih, elektronskih plaćanja. Najčešće korišćeni oblik plaćanja su kartice i transfer odobrenja elektronskim nalogom (u okviru kog su najzastupljeniji elektronsko i mobilno bankarstvo), čiji je zajednički udeo na kraju 2024. godine iznosio 90,1 odsto plaćanja na tržištu bezgotovinskih plaćanja. U poslednjih pet godina (2020–2024) broj plaćanja mobilnim bankarstvom na nivou tromesečja rastao je po prosečnoj stopi od 8,3 odsto, platnim karticama po stopi od 5,4 odsto i elektronskim bankarstvom po stopi od 0,9. Najbrži rast upotrebe ima mobilno bankarstvo, čiji rast se duguje servisima koje nudi IPS NBS sistem. Usluge koje su omogućene ovim platnim sistemom, pored osnovne mogućnosti slanja instant transfera odobrenja bilo kom primaocu s tekućim računom u banci, odnose se na plaćanja računa za mesečne komunalije i drugih usluga skeniranjem jedinstvenog IPS kju-ar koda odštampanog na računu, fakturi. Naglašavaju i da centralna banka prikuplja podatke od pružalaca platnih usluga o upotrebi platnih instrumenata, ali ne raspolaže podacima o plaćanjima izvršenim gotovinom kod trgovaca na prodajnim mestima.