Tema - Srbija

Nema menjanja ugovora bez saglasnosti klijenta

Nakon usvajanja zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga banke u Srbiji neće više moći da menjaju nijedan bitni element ugovora sa klijentom bez njegove pismene saglasnosti.

Bez te saglasnosti promene kamata ili neke druge odredbe nema, osim ako promenjivost već nije dogovorena prilikom sastavljanja ugovora, a banke i lizing kuće neće moći bez saglasnosti klijenta niti da jednostrano raskinu ugovor, pokazuje uvid u taj akt. One više neće moći ni da se pozivaju na svoju poslovnu politiku kao razlog za bilo kakve promene ugovora. Takođe, zakon će dozvoliti građanima da odustanu od kredita posle 14 dana i vrate novac (ne i kod stambenih kredita), da plaćaju naknadu od najviše jedan odsto za prevremenu otplatu kredita, ne plaćaju naknadu za gašenje tekućeg računa i kartice ili besplatno dobijaju izveštaj sa računa.

Konačna verzija zakona trebalo bi da bude kompletirana do kraja ove nedelje jer je stigao veliki broj primedbi banaka koje takvim odredbama nisu zadovoljne. Namera prilikom pravljenja ovog zakona bila je dovođenje klijenta i banke u ravnopravan odnos, kao i obezbeđivanje da klijent ne bude doveden u zabludu netačnim podacima kako ne bi doneo pogrešnu odluku. Iako većinu preporuka koje zakon propisuje banke uglavnom već primenjuju, ovoga puta obaveze su jasno naznačene. Sve što bankari budu predočavali građanima i privrednicima moraće da bude „jasno, potpuno, precizno, nedvosmisleno“. U suprotnom, navodi se u dokumentu, spor će biti presuđivan u korist klijenta.

Novim aktom biće prekinuta i praksa oglašavanja koja dovodi građane u zabludu. Reklame banaka i lizing kuća moraće da jasno naznače valutu u kojoj je kredit, period otplate, ukupan iznos i druge važne elemente, a pogotovo će efektivna kamatna stopa morati da bude uočljivija u odnosu na ostale parametre (kod reklama za kreditne kartice moraće da stoji i minimalna mesečna rata). Pogotovo je zabranjena upotreba reči „besplatan“ ako postoji neki dodatni trošak za klijenta.

Ukoliko klijent prihvati uslove banke ugovor će morati da sadrži čak 24 važna elementa, lizing ugovori 23, ugovori o platnoj kartici 12. Između ostalog, to su valuta u kojoj su kredit ili lizing indeksirani, visina nominalne i efektivne kamate, na osnovu čega se menja kamatna stopa ako je dogovoreno da bude promenjiva, kada će biti menjana, kao i fiksna marža ukoliko postoji, vrsta i visina svih naknada i drugih troškova koje bi mogao da plati klijent uz naznaku da li su fiksne ili promenjive i periode i način na koji se menjaju. Biće navođeni i uslovi za prevremenu otplatu, za raskid ugovora, visina kamate ukoliko se kasni s otplatom. Sve naknade, ukoliko postoje, moraju zavisiti od elemenata koji se mogu izračunati (recimo, rast cena na malo), a ne od jednostrane volje banke ili lizing kuće. Kod platnih kartica, između ostalog, biće naveden i procenat minimalne mesečne obaveze za plaćanje i dnevni limit. Kod tekućih računa propisano je da, ukoliko banka poveća naknade iznad ugovorenog iznosa, mora da omogući klijentu da besplatno promeni banke ako želi.

U slučaju da klijent pristane na promenjivu kamatnu stopu, na uslove za promenu ne može da utiče jednostrana volja banke ili lizing kuće. „Do promene nominalne kamatne stope može doći samo ukoliko je ugovorena njena promenljivost i ako su nastupili ugovoreni uslovi“, stoji u nacrtu zakona. Uz promenjivu kamatu može da se uvede i fiksna marža banke, ali ni nju banka ne može jednostrano da menja bez saglasnosti klijenta.

Ono što je banke najviše „zabolelo“ jeste to što zakon daje mogućnost klijentu da posle 14 dana, bez navođenja razloga, odustane od zaključenog ugovora. Međutim, to neće moći da uradi kod stambenog kredita. Klijent ipak mora o svojoj nameri pismeno da obavesti banku. U tom slučaju vraća glavnicu ili automobil (kod lizinga) najkasnije 30 dana od datuma odustanka i plaća ugovorenu kamatu od dana povlačenja novca do dana vraćanja glavnice. „Banka, odnosno davalac lizinga, nema pravo na naknadu od korisnika u slučaju odustanka korisnika od ugovora“, navodi se u nacrtu zakona.

Banka ne sme tokom otplate kredita da menja tip kursa na osnovu kojeg je odobrila pozajmicu (kupovni, srednji ili prodajni). Klijent bira da li će otplaćivati putem jednakih mesečnih rata ili promenjivih, uz istu kamatu. Klijent može i prevremeno da otplati deo ili celi kredit, ali bankama je ograničena naknada za to na samo jedan odsto ukoliko je do konačne otplate ostalo više od 12 meseci (ili 0,5 odsto ako kredit ne otplaćuje duže od godinu dana). Naknadu može da uzme pod uslovom da je u periodu od godinu dana delimično otplaćeno više od 10.000 evra. Banka više ne sme da uzima naknadu pri gašenju računa ili kartice. Banka je dužna da najmanje jednom mesečno besplatno šalje izvod sa računa, a najmanje jednom godišnje obaveštenje o stanju duga po kreditu ili kartici.

Zakon se osvrnuo i na slučajeve gubitka platnih kartica. Propisano je da upotreba PIN-a nije dovoljan dokaz da je vlasnik kartice odobrio transakciju tako da neće snositi štetu ukoliko mu je lopov ukrao taj identifikacioni broj i s njim podigao novac. A ono što je posebno naljutilo banke jeste odredba prema kojoj pre prijave krađe, gubitka ili zloupotrebe kartice, klijent može snositi gubitke nastale po osnovu neovlašćene upotrebe kartice najviše do iznosa od 150 evra osim u slučajevima nepoštovanja ugovorom preuzetih obaveza od strane korisnika. Kako je tu odredbu protumačio generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić, to bi značilo da vlasnik kartice može da podigne i 250.000 dinara, pa da prijavi gubitak i banci vrati samo 15.000.