U fokusu - Srbija

Novi propis ne umanjuje prava potrošača

U toku je javna rasprava o Nacrtu zakona o zaštiti potrošača, koja u suštini treba da implementira tri evropske direktive. Novi zakon će se detaljnije baviti digitalnim uslugama, menja se rok o dokazivanju saobraznosti (umesto šest meseci smanjuje se na mesec dana), bliže se reguliše nasrtljiva poslovna praksa, propisuju kazne … Ipak, najviše interesovanja i reakcija izazvala je izmena Člana 4 koja prema mišljenju pojedinih potrošačkih organizacija može da znači smanjenje prava građana u odnosu na dosadašnji propis.

Iz Udruženja „Efektiva” kažu da je pomenuti član zakona do sada glasio „da se on primenjuje na odnos trgovaca i potrošača osim ako neki drugi propis ne obezbeđuje viši stepen zaštite”, a da se u nacrtu taj član menja „da se zakon primenjuje osim u slučaju postojanja nekog drugog propisa”. Iz ovog udruženja kažu da bi izmena tog člana značila potencijalno smanjenje prava potrošača, jer bi „svaka jedinica lokalne samouprave mogla da donese akt niže pravne snage kojim bi poništila ovu odredbu zakona”.

Iz Ministarstva trgovine su objasnili da kada su u pitanju akti niže pravne snage, Ustavom je propisana hijerarhija domaćih opštih pravnih akata. Po tome, „svi podzakonski opšti akti Srbije, opšti akti organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, političkih stranaka, sindikata i udruženja građana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu. Statuti, odluke i svi drugi opšti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni sa zakonom”.

– To znači da jedinice lokalne samouprave ne mogu doneti akt kojim bi se derogirale odredbe Zakona o zaštiti potrošača – naveli su iz ministarstva. Oni su rekli da novim propisom neće biti umanjeno nijedno pravo potrošača u odnosu na postojeći zakon.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača (NOPS) kaže da ne treba da zaboravimo da smo se obavezali na sektorsko usklađivanje direktiva i da već sada, na primer, u novom Zakonu o elektronskim komunikacijama imamo pravilo da je rok za odgovor na reklamaciju 15 dana, a period u kome se može žaliti na visinu računa recimo 30 dana, a ne dve godine kako propisuje Zakon o zaštiti potrošača. On objašnjava da ćemo u budućnosti videti još izmena po sektorima, na primer, u turizmu, jer, kako objašnjava, nema ni logike da sve bude u Zakonu o zaštiti potrošača.

Inače, važna novina u odnosu na sadašnji Zakon o zaštiti potrošača odnosi se i na izričito propisivanje još jednog (devetog) oblika poslovne prakse koji se smatra nasrtljivom poslovnom praksom. A to je obavezivanje potrošača da kupi proizvod ili da bilo šta plati tokom besplatnog izleta koji je organizovao trgovac radi promocije ili prodaje proizvoda, navodi se u obrazloženju novog propisa. Novina je takođe i i propisivanje prava na naknadu štete zbog nepoštene poslovne prakse.

– Najviše promena stiže u ostvarivanju prava iz ugovora o isporuci digitalnog sadržaja jer se kod nas prvi put uvode ova prava. Pa tako je navedeno da se isporuka digitalnog sadržaja ili usluga tretira kao obaveza trgovca koja nastaje odmah po zaključenju ugovora, osim ako je drugačije ugovoreno. Uredna isporuka se smatra izvršenom kada su digitalni sadržaj, sredstvo za pristup sadržaju, odnosno digitalna usluga učinjeni dostupnim potrošaču ili (fizičkom ili virtuelnom) uređaju koji je on odredio – objašnjava Nikolić. On dodaje da je sada uređena i odgovornost trgovca u slučaju nesaobraznosti digitalnog sadržaja ili digitalne usluge, a koja je „nastala usled njihove nepravilne integracije u digitalno okruženje potrošača”.

U nacrtu novog Zakona o zaštiti potrošača je navedeno da ukoliko isporučeni digitalni sadržaj ili digitalna usluga nisu saobrazni ugovoru, potrošač ima pravo na usklađivanje, odgovarajuće umanjenje cene ili na raskid ugovora. Potrošač ima pravo ili na srazmerno umanjenje cene ili na raskid ugovora u određenih pet slučajeva, a način raskida je – jednostavan: „Potrošač raskida ugovor prostom izjavom da raskida ugovor.”