Poslovne vijesti - Srbija

Ograničenje marži ostavilo trag na poslovanju trgovaca

Razlog za to pre svega leži u prošlogodišnjoj odluci države da ograniči trgovačke marže. Ova mera bila je na snazi od 1. septembra 2025. do 1. marta ove godine.

Država je na ovaj način odlučila da se „obračuna“ sa trgovcima nakon velikog nezadovoljstva građana visokim cenama u prodavnicama.

Nezadovoljstvo je prethodno dovelo do toga da Komisija za zaštitu konkurencije pokrene postupak protiv četiri trgovnska lanca zbog mogućeg dogovaranja cena, koji je i dalje bez ishoda, zatim bojkota velikih trgovinskih lanaca, nakon čega je država donela odluku o ograničavanju marži.

Delez je zbog ograničenja trgovačkih marži pokrenuo arbitražni postupak protiv Srbije 6. februara 2026. godine, pred međunarodnim centrom ICSID u Vašingtonu.

Kada se pogledaju rezultati sa liste „Sto naj“, Agencije za privredne registre (APR), može se primetiti da su pojedini trgovci uspeli da blago uvećaju poslovne prihode. Međutim, poslovni rashodi rasli su znatno brže, što je umanjilo njihovu zaradu.

Najdrastičniji pad neto dobiti zabeležio je Delez, odnosno kompanija koja je vlasnik trgovinskog lanca Maksi i koja je tužila državu zbog ograničenja marži.

Dok je njegova neto dobit u 2024. godini iznosila čak 7,4 milijarde dinara, prošle godine pala je na oko milijardu dinara.

„Viši troškovi po osnovu nabavne vrednosti prodate robe uslovili su rast poslovnih rashoda po stopi od 4,7 odsto, te je dobitak iz poslovanja smanjen za 59,1 odsto, na 4,5 milijardi dinara. Pored toga, i 6,6 puta uvećan gubitak iz finansiranja (571 milion dinara) i značajan gubitak iz ostalih aktivnosti (2,3 milijarde dinara) opredelili su neto dobitak niži za 85,9 odsto, u visini od 1,04 milijarde dinara“, navodi se u obrazloženju APR-a.

Ipak, Delez je uspeo da poveća poslovne prihode u odnosu na 2024. godinu, ali za svega oko 0,5 odsto. Poslovni prihodi su 2024. godine iznosili oko 167 milijardi dinara, dok su 2025. dostigli približno 168,2 milijarde dinara.

Na listi 100 najuspešnijih kompanija prema poslovnim prihodima Delez je zauzeo visoko šesto mesto. Međutim, prema neto dobiti nije se našao među prvih 100 kompanija, dok je 2024. godine zauzimao deseto mesto.

Sledeći trgovac na listi 100 najuspešnijih prema visini poslovnih prihoda jeste Lidl, koji je zauzeo deveto mesto. Njegovi poslovni prihodi iznosili su oko 125,9 milijardi dinara, što predstavlja rast od 14,4 odsto u 2025. u odnosu na 2024. godinu.

Međutim, iako su poslovni rashodi rasli brže, za 16,1 odsto, a poslovni dobitak pao za 8,1 odsto, Lidl je uspeo da ostvari neznatno veću neto dobit nego godinu ranije.

Neto dobit Lidla u 2024. godini iznosila 4,68 milijardi dinara, prošle godine dostigla je oko 4,69 milijardi dinara.

Lidl je ujedno jedini maloprodavac koji se, prema neto dobiti, našao na APR-ovoj listi 100 najuspešnijih kompanija, na kojoj je zauzeo 29. mesto. Godinu ranije bio je na 27. poziciji.

Sledeći trgovac u Srbiji prema visini poslovnih prihoda jeste Idea, koju je ove godine, zajedno sa kompanijama Merkator i Roda, od hrvatske Fortenova grupe preuzeo Davor Macura, vlasnik Alta Grupe.

Idea se na listi prema poslovnim prihodima našla na 15. mestu, iako su njeni prihodi smanjeni za 14,2 odsto i iznosili su 91,4 milijarde dinara.

Kada je reč o neto rezultatu, Idea je prošle godine ostvarila neto gubitak od oko četiri milijarde dinara, što je 10,7 puta više nego u 2024.

Univereksport je sledeći trgovac prema visini poslovnih prihoda u Srbiji u 2025. godini. Zauzeo je 38. mesto na listi „Sto naj“.

Njegovi poslovni prihodi uvećani su za 6,7 odsto u odnosu na 2024. godinu i iznosili su oko 44,3 milijarde dinara.

Međutim, neto dobit Univereksporta značajno je pala u odnosu na 2024. godinu, kada je iznosila oko 684 miliona dinara. Prošle godine smanjena je na svega oko 75 miliona dinara.

Naredni trgovac koji je prošle godine ostvario visoke poslovne prihode u Srbiji jeste Metro Keš end Keri, koji se našao na 41. mestu liste „Sto naj“.

Poslovni prihodi ove kompanije iznosili su 42,2 milijarde dinara, što je povećanje u odnosu na 2024. godinu, kada su dostigli 39,2 milijarde dinara.

Kada je reč o neto rezultatu, Metro je produbio neto gubitak, koji je sa oko 2,7 miliona dinara u 2024. godini porastao na približno 67,9 miliona dinara prošle godine.

Aman je sledeći trgovac na listi „Sto naj“ prema visini poslovnih prihoda. Oni su iznosili 35,1 milijardu dinara, što je kompaniji donelo 53. mesto na listi.

I Aman je uspeo da poveća poslovne prihode, koji su prošle godine dostigli 35,1 milijardu dinara, u odnosu na oko 31 milijardu dinara godinu ranije. To predstavlja rast od skoro 13 odsto.

Međutim, i Aman je zabeležio pad neto dobiti u odnosu na 2024. godinu, kada je ona iznosila oko 832 miliona dinara. Prošle godine neto dobit smanjena je na oko 626 miliona dinara.

Novina ove godine jeste i to što je Aman proširio svoj poslovni portfolio tako što je postao vlasnik 100 odsto udela u kompaniji DIS iz Krnjeva.

Sledeći trgovac prema visini poslovnih prihoda na listi „Sto naj“ jeste Štampa Sistem, poznata po kioscima Moj kiosk, koja se nalazi na 62. mestu.

Njeni poslovni prihodi iznosili su oko 30 milijardi dinara, dok su 2024. godine bili na nivou od oko 27,5 milijardi dinara. To znači da je i Štampa Sistem zabeležila rast poslovnih prihoda.

Međutim, kao i većina ostalih trgovaca, Štampa Sistem ostvarila je manju neto dobit. Ona je sa 207 miliona dinara u 2024. godini pala na 167 miliona dinara u 2025. godini.

Naredni trgovac prema visini poslovnih prihoda jeste DIS, koji se našao na 81. mestu liste, sa prihodima od oko 25,2 milijarde dinara. To je smanjenje u odnosu na 2024. godinu, kada su poslovni prihodi iznosili oko 28,6 milijardi dinara.

DIS je zabeležio i drastično pogoršanje neto rezultata, pa je iz dobiti u 2024. godini prešao u gubitak tokom 2025.

Neto dobit DIS-a u 2024. godini iznosila je oko 215 miliona dinara, dok je u 2025. godini neto gubitak dostigao čak 836 miliona dinara.

Naredni trgovac prema visini poslovnih prihoda jeste Gomex, koji se našao na 85. mestu liste, sa prihodima od 24,5 milijardi dinara. To je povećanje od 5,2 odsto u odnosu na 2024. godinu.

I Gomex je ostvario lošiji neto rezultat nego godinu ranije, s obzirom na to da je produbio neto gubitak.

U 2024. godini neto gubitak Gomexa iznosio je oko 693 miliona dinara, dok je prošle godine dostigao čak 1,3 milijarde dinara.

„Jačanje domaćeg trgovačkog sektora moglo bi da snizi cene, ukoliko ne bude dogovora“

Ekonomista Saša Đogović ocenjuje da je plafoniranje trgovačkih marži prošle godine uticalo na pad zarade trgovačkih lanaca i da je to jedan od razloga zbog kojih je Delez pokrenuo tužbu pred arbitražnim sudom u Vašingtonu.

Kako ističe, nije bilo sistemske borbe protiv eventualne kartelizacije, niti je Komisija za zaštitu konkurencije adekvatno reagovala, iako bi na osnovu njenih nalaza mogli da se preduzmu određeni potezi radi stvaranja fer tržišnih uslova.

„Ovako se to uradilo iz populističkih, marketinških razloga i partikularnih političkih interesa, na ograničeni vremenski period, u smislu brige o životnom standardu. Pritom je došlo do pada zarade u trgovačkim lancima. Videćemo da li će tužba Deleza biti realizovana, ali postojali su temelji za takvu vrstu tužbe“, navodi Đogović.

On upozorava da bi, ukoliko Delez dobije spor, građani nadoknadu mogli da plate iz budžeta, a da bi i drugi trgovački lanci, poučeni tim iskustvom, mogli da povuku slične poteze.

Govoreći o tome kako bi preuzimanje stranih trgovinskih lanaca od strane domaćih kompanija moglo da utiče na tržište, Đogović ocenjuje da bi domaćim lancima moglo da omogući da postanu veća konkurencija dominantnom stranom igraču.

Međutim, kako kaže, ukoliko među njima ostane prećutno dogovaranje, neće biti efekata u pogledu cenovne konkurencije.

Zato je, zaključuje, važno da Komisija za zaštitu konkurencije prati dešavanja na tržištu.