Pada vrednost kompanija

Bez autora
Jan 23 2012

Cene akcija srpskih kompanija na Beogradskoj berzi ove godine mogle bi da skliznu još niže. Kako se ističe u analizi berzanskih očekivanja, kretanja na tržištu kapitala u pogledu cena akcija i vrednosti prometa nagoveštavaju da bi i u 2012. godini mogao da bude ponovljen mart 2009. kada su cene bile na samom dnu. I pored dobrih osnovnih pokazatelja, očigledno je da mnogi investitori ne smatraju da će vreme koje dolazi omogućiti kompanijama stvaranje prihoda na planiranim nivoima. Negativna kretanja na berzi su pojačana, kao i uvek, usled izrazite nelikvidnosti, tako da i najmanje povlačenje investitora može za posledicu da ima snažniji pad cena akcija. Ni protekla 2011. nije za berzu bila pozitivna. Nakon stagnacije tržišta u 2010, godina za nama je donela veliki pad akcija, koji je u značajnoj meri bio posledica negativnih dešavanja na globalnim tržištima kapitala.

Pada vrednost kompanijaCene akcija srpskih kompanija na Beogradskoj berzi ove godine mogle bi da skliznu još niže.

Kako se ističe u analizi berzanskih očekivanja, kretanja na tržištu kapitala u pogledu cena akcija i vrednosti prometa nagoveštavaju da bi i u 2012. godini mogao da bude ponovljen mart 2009. kada su cene bile na samom dnu.

- I pored dobrih osnovnih pokazatelja, očigledno je da mnogi investitori ne smatraju da će vreme koje dolazi omogućiti kompanijama stvaranje prihoda na planiranim nivoima - ističe u analizi Sunčica Pribićević, portfolio menadžer društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom „Rajfajzen future“.

Negativna kretanja na berzi su pojačana, kao i uvek, usled izrazite nelikvidnosti, tako da i najmanje povlačenje investitora može za posledicu da ima snažniji pad cena akcija.

Ni protekla 2011. nije za berzu bila pozitivna.

- Nakon stagnacije tržišta u 2010, godina za nama je donela veliki pad akcija, koji je u značajnoj meri bio posledica negativnih dešavanja na globalnim tržištima kapitala - ističu analitičari „Sinteza invest grupe“.

- Indeks najlikvidnijih akcija na tržištu, beleks 15, izgubio je na vrednosti 23,4 odsto. Jedina „svetla tačka“ bio je povećani obim prometa, nakon tri vezane godine pada realizacije. Tako je lane zabeležen promet od 280,2 miliona evra što je rast od 26 odsto u odnosu na 2010. Međutim, to je i dalje više nego sedam puta slabije u odnosu na rekordnu 2007. godinu.

Analitičari ukazuju da je najprometnija hartija na tržištu bila akcija Naftne industrije Srbije sa prometom od 5,4 milijardi dinara. Interesovanje investitora za ostale hartije iz realnog sektora bilo je drastično slabije. I akcije banaka, koje tradicionalno spadaju među najlikvidnije na tržištu, beleže pad cena na godišnjem nivou.

- Najprometnija bankarska hartija bila je niška AIK banka sa realizacijom od 2,6 milijardi dinara. AIK je potonuo u godini 50,4 odsto, dok je Komercijalna banka, sa realizacijom od 1,1 milijardu dinara, oslabila 34,7 odsto uprkos tome što je u tekućoj godini zabeležila rekordan nivo profita - navode u „Sintezi“.

Hoće i Aerodrom

Akcije Aerodroma „Nikola Tesla“ zabeležile su lane odličan promet, od ukupno 1,4 milijarde dinara. Ova hartija se na tržištu pojavila u februaru 2011, kao druga hartija iz grupe besplatnih akcija.

- Iako sa nevelikom količinom slobodnih akcija za trgovanje, pošto država poseduje 83,1 odsto akcija, Aerodrom je stigao u vrh što se tiče prometa hartija zahvaljujući odličnom poslovanju, ali i činjenici da je domaće tržište veoma siromašno kvalitetnim emitentima, pa u tom pogledu i ne postoji velika konkurencija - objašnjavaju analitičari „Sinteze“.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik