Tema - Srbija

Poskupljuju dinarski krediti

Krediti u Srbiji mogli bi u narednom periodu da poskupe, zbog povećanje obavezne rezerve i referetne kamatne stope, odnosno mehanizama koje Narodna banka Srbije koristi da bi obuzdala inflaciju.

Na udaru su najviše dinarski zajmovi, kreditne kartice i dozvoljeni minus. Kamate na ove pozajmice inače i do sada su bile veoma visoke.

- Oba mehanizma i referentna kamata i obavezna rezerva će dovesti do poskupljenja dinarskih kredita - kaže Sonja Miladinovski, član IO Sosijete ženeral banke.

- S druge strane, poslednje mere iz programa subvecnionisanih kredita i konkurencija banaka na tržištu će sa svoje strane biti korigujući faktor rastu cena dinarskih kredita.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, banke su tokom prošle godine odobrile građanima više od pet milijardi evra kredita, a privredi duplo više. U odnosu na 2009. godinu to je rast od oko 20 odsto.

- Povećanje referentne kamate utiče na cenu dinarskih kredita, a podizanje obavezne rezerve dovodi do smanjene kreditne aktivnosti - kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

- To može da bude loše u situaciji kada banke već odobravaju sve manje kredita. Manje novca za plasman znači i njegovu veću cenu. Lane je rast zajmova bio 20 odsto, ali pri inflaciji od 10 odsto, to je mršavo.

Prema rečima Zorana Petrovića, zamenika predsednika IO Rajfajzen banke, posledica odluke na individualnom nivou jeste da će neke banke imati dodatno izdvajanje rezerve, a neke povraćaj. Ostaje da se vidi koliko će konkurencija imati uticaja na odluke pojedinačnih banaka u vezi sa eventualnom promenom cena.

- Ono što je sigurno, to je da će banke ipak raspolagati sa manje likvidnosti nego što su očekivale, što će imati negativan efekat na rast ekonomije - kaže Petrović.

- Uslovi u kojima se sprovodi ova mera su ipak bitno drugačiji u odnosu na raniji period kada je visoka kreditna aktivnost „gurala“ potrošnju i cene. Sada je situacija bitno drugačija jer bankarski sektor beleži mali, realan kreditni rast.

Kako kaže Bojan Lečić, direktor trezora Banke Inteza, novom odlukom NBS odlaže se najavljeno smanjenje obavezne rezerve planirano za prvi kvartal ove godine. Uz to se menja struktura obavezne rezerve tako što će se od banaka povući dinarska a oslobođena devizna sredstva. Veća obavezna rezerva u dinarima u odnosu na prethodnu odluku, usloviće manju ponudu kredita u domaćoj valuti, kao i povećanje troškova finansiranja za sve banke. Očekuje se da je ova mera privremenog karaktera i da će se smanjenje obavezne rezerve nastaviti čim se inflacija dovede u planirane okvire.