Tema - Srbija

Potpuna zabrana bisfenola u ambalaži za hranu

Zabrana se ne odnosi samo na jednokratnu ambalažu, već i na višekratne predmete poput boca za vodu, kutija za užinu ili plastičnog kuhinjskog posuđa.

Evropska unija donela je odluku o potpunoj zabrani prisutnosti ove opasne hemikalije u ambalaži. Ova odluka će, prema najavama, biti primenjivana postupno, a pošto je prisustvo materije već onemogućeno u flašicama za bebe i termalnom papiru, poput fiskalnih računa, nova regulativa treba da spreči da bisfenol A preko hrane dospe u naš organizam.

Ova hemikalija predstavlja dokazani rizik za imuni i hormonalni sistem, a naučne studije povezuju je s astmom, autoimunim bolestima, dijabetesom, neplodnošću, kao i određenim vrstama karcinoma, piše „Dojče vele” i navodi da je bisfenol A industrijska hemikalija koja se decenijama koristi za proizvodnju tvrde i prozirne plastike poznate kao polikarbonat, kao i određenih vrsta smola koje se pronalaze, recimo, u unutrašnjem sloju konzervi za hranu ili limenki za piće, gde imaju ključnu ulogu u sprečavanju rđanja lima i otapanja metala koji bi inače prešli u hranu. Kako se navodi, BPA se takođe može pronaći u plastičnim folijama, lepku i nekim bojama. Ističu se i podaci Ekološke organizacije BUND, samo se u Nemačkoj godišnje na tržište plasira oko 410.000 tona ove materije, što pokazuje koliko je široka njena rasprostranjenost.

Zabrana Evropske unije ne odnosi se samo na jednokratnu ambalažu, već i na višekratne predmete poput boca za vodu, kutija za užinu ili plastičnog kuhinjskog posuđa. Nova, stroža regulativa obuhvata i druge opasne bisfenole, poput bisfenola S (BPS) i bisfenola F (BPF), kako bi se izbegao efekat „zamene jedne štetne materije drugom”, budući da i te alternative pokazuju slične zdravstvene rizike.

Odluka o zabrani usledila je nakon što je Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) 2023. objavila naučno mišljenje u kojem je zaključila da izloženost BPA putem ishrane predstavlja zdravstveni rizik za potrošače svih starosnih grupa. Tada je drastično, za čak 20.000 puta, smanjila dozvoljeni dnevni unos u usporedbi u odnosu na nivo iz 2015, što je bio ključni pokretač za novu regulativu. Takođe, u studiji Evropske agencije za životnu sredinu sprovedenoj u 11 evropskih zemalja, bisfenol A otkriven je u urinu kod čak 92 odsto učesnika, dok je novija studija iste agencije pokazala da je 100 odsto ispitanika bilo izloženo koncentraciji BPA iznad bezbednih granica.

Ističe se da u ljudsko telo hemikalija dospeva uglavnom preko posuda za hranu i piće. Iako su bisfenoli prisutni i u vazduhu, prašini i vodi, ishrana se smatra glavnim izvorom izloženosti.

Najnovija zabrana upotrebe BPA u posudama za hranu u EU najstroža je na svetu, ne postoje određena izuzeća i dodatni prelazni rokovi kako bi se industriji omogućilo prilagođavanje.

Tamo gde još nema odgovarajućih i sigurnih alternativa za BPA, odobreni su duži prelazni rokovi. To je slučaj s konzervama za kiselu hranu, ribu, voće i povrće, koje će moći da ima premaz s BPA sve do 2028. godine. Razlog je taj što kiselina iz hrane može da ošteti lim, pa je premaz nužan kako bi se sprečio prelaz metala u sadržaj konzerve.

Iako u Evropskoj uniji ne postoji obaveza navođenja BPA premaza na proizvodima, potrošači uz nekoliko mera mogu sami da se zaštite. Tako se preporučuje izbegavanje namirnica iz konzervi i korišćenje staklenih posuda. Umesto plastičnog, bolje je koristiti kuhinjski pribor od drveta, stakla ili nerđajućeg čelika.