U fokusu - Srbija

Privredni rast Srbije u ovoj godini veći od proseka EU

Glavni i odgovorni urednik „Kvartalnog monitora” profesor Milojko Arsić istakao je da Srbija treba da vodi što bolje ekonomske odnose sa svim zemljama, odnosno da izbegne fokus saradnje sa određenom grupom zemalja. – U slučaju Kine imamo najveći trgovinski deficit i kroz pregovore sa njima trebalo bi da obezbedimo povoljnije uslove za plasman naših proizvoda na kinesko tržište. Propuštena je šansa prilikom sklapanja bescarinskog sporazuma o trgovini. Trebalo je da se traže asimetrični uslovi prema nama, jer Kinezi nemaju ambicije da čine takve ustupke – rekao je Arsić, a prenosi Tanjug. Arsić kaže da je važno da fiskalna politika ostane u okvirima koji su dogovoreni sa MMF-om, da fiskalni deficit bude manji od tri odsto i da se nastavi obaranje inflacije.

– Za dugoročni rast privrede Srbije bitno je da se unapredi kvalitet institucija, da se usvajaju bolji zakoni i da se dosledno primenjuju. Potrebno je unaprediti kvalitet obrazovanja, istraživanja i razvoja kako bi se proizvodnja zasnivala na modernoj tehnologiji i kako bi postigli visok nivo razvijenosti – rekao je on. Govoreći o ekonomskim prognozama za predstojeći Ekspo, Arsić kaže da će projekat uticati pozitivno na privredni rast, ali je upitna njegova dugoročna isplativost zbog objekata koji nakon Ekspa moraju naći svoju namenu.

– Angažovane su domaće kompanije i verovatno će doći do rasta turista u tom periodu. Čini mi se da smo rano organizovali ovu vrstu izložbe i da je trebalo da sačekamo da dođemo na veći nivo razvijenosti – kazao je Arsić i dodao da mnogi, po njemu važniji projekti, kasne zbog fokusiranosti na Ekspu. Arsić dodaje da je problem što se određeni projekti realizuju bez adekvatnih i uobičajenih ekonomskih provera i njihove ekonomske i društvene opravdanosti.

– U fokusu javnih investicija treba staviti unapređenje njihove efikasnosti – ocenio je Arsić. U analizi „Kvartalnog monitora” ocenjeno je da je uticaj političke krize na privrednu aktivnost u kratkom roku negativan, a da dugoročni uticaj zavisi od toga kako će kriza biti rešena. Najveći doprinos rastu inflacije u toku proteklog dela godine došao je od rasta cena hrane, usluga i ostalih proizvoda. Rast cena nafte zbog sukoba na Bliskom istoku mogao privremeno da poveća inflaciju.

U prvom kvartalu ove godine ostvaren je priliv stranog kapitala od 450 miliona evra, navodi se i dodaje da je pad priliva stranih direktnih investicija posledica stagnacije u Evropi, geopolitičkih tenzija, rasta troškova poslovanja i političke krize u zemlji.

– Izvoz u prvom kvartalu povećan je za 759 miliona evra, a deficit u tekućem platnom bilansu iznosio je 3,4 odsto BDP-a. Porezi na dohodak i doprinosi rastu brže od planiranog, a vrednost javnog duga krajem prvog kvartala bila je 39,1 milijardu evra, što je 46,8 odsto bruto domaćeg proizvoda. U aprilu je javni dug smanjen za 350 miliona evra – navodi se u analizi.