Poslovne vijesti - Srbija

Srbija beleži rast spoljnotrgovinske razmene

U istom periodu, izvoz robe je iznosio 31 milijardi dolara, što predstavlja povećanje od 12 odsto, dok je uvoz dostigao 38,9 milijardi dolara, što je za 10,9 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.
Izraženo u evrima, izvoz je iznosio 27,63 milijarde, što čini povećanje od 8,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvezeno je robe u vrednosti od 34,67 milijardi, sa rastom od 7,6 odsto u odnosu na pethodnu godinu.

Spoljnotrgovinski deficit Srbije iznosio je 7,88 milijardi dolara, što je porast od 6,9 odstou odnosu na prošlu godinu, izražen u evrima deficit iznosi sedam milijardi evra, što predstavlja povećanje od 3,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je pokrivenost uvoza izvozom povećana sa 79 odsto prošle godine na 79,7 odsto, pokazuju podaci RZS-a.

Najveći deo izvoza dolazi iz Vojvodine (32,6 odsto), dok Beogradski region učestvuje sa 22,3 odsto, region Šumadije i Zapadne Srbije iznosi 22 odsto, region Južne i Istočne Srbije 21,7 odsto, a oko 1,4 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Kada je u pitanju uvoz, najveći udeo imao je Beogradski okrug sa 45 odsto, a zatim Vojvodina sa 30,3 odsto. Region Šumadije i Zapadne Srbije imao je udeo sa 13,9 odsto, region Južne i Istočne Srbije devet odsto, dok oko 1,8 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najviše izvoza čine proizvodi za reprodukciju sa 61,6 odsto, dok roba za široku potrošnju čini 26,6 odsto i oprema 11,7 odsto.
Kod uvoza, proizvodi za reprodukciju su zastupljeni sa 53,6 odsto, roba za široku potrošnju 21,2 odsto, oprema 11,7 odsto, dok neklasifikovana roba po nameni iznosi 13,5 odsto.

Kod uvoza, proizvodi za reprodukciju su zastupljeni sa 53,6 odsto, roba za široku potrošnju 21,2 odsto, oprema 11,7 odsto, dok neklasifikovana roba po nameni iznosi 13,5 odsto.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice EU čine 58,4 odsto ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partnerni Srbije bili su Nemačka sa 4,34 milijarde evra, Italija sa 1,8 milijardi evra i Bosna i Hercegovina sa 1,73 milijardi evra, dok je najveći uvoz zabeležen iz Kine u iznosu od 5,15 milijardi evra, zatim iz Nemačke – četiri milijarde evra.

Sa zemljama CEFTA, Srbija ima suficit u razmeni od 2,82 milijarde dolara, prvenstveno zahvaljujući izvozu žitarica i proizvoda od njih, pića, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i farmaceutskih proizvoda.

Najvažniji proizvodi u oktobru 2025. za izvoz čine setovi provodnika za avione, vozila i brodove (182 miliona dolara), motorna vozila za prevoz lica (149 miliona dolara), rude i koncentrati bakra (141 miliona dolara), zatim sledi izvoz rafinisanog bakra (124 miliona dolara), dok su na petom mestu spoljne gume za automobile (95 miliona dolara).

Sirova nafta i ulja sa 130 miliona dolara su na prvi na listi uvoznih proizvoda u oktobru. Drugi, po značaju u uvozu su lekovi za maloprodaju (122 miliiona dolara), na trećem mestu su gasna ulja (68 miliona dolara), zatim sledi uvoz električne energije (67 miliona dolara), dok  je na petom mestu uvoz prirodnog gasa u gasovitom stanju (60 miliona dolara).