Tema - Srbija

Srbija do kraja 2027. ulazi u „energetski Šengen“

Kao što putnici unutar šengenske zone prelaze granice bez pasoške kontrole, tako i evropsko energetsko tržište omogućava da se strujom i gasom slobodno trguje između zemalja, bez složenih administrativnih i regulatornih prepreka.

To u prevodu znači da će Srbija, nakon što ovog leta uskladi domaće zakone sa evropskim, a zatim završi projekte koji će ojačati mrežu za prenos struje, među kojima su Transbalkanski koridor i Panonski koridor, moći da računa na sigurno snabdevanje energijom, čak i u kriznim vremenima.

Pored toga, spajanje sa evropskim energetskim tržištem omogućiće Srbiji da bira ponuđače od kojih bi nabavljala električnu energiju i gas, a sa većom konkurencijom na tržištu očekuje se i jeftinija struja za građane i privredu.

Još jedna prednost za Srbiju zahvaljujući spajanju sa evropskim energetskim tržištem biće i to što će jača prenosna mreža privući investitore u oblasti obnovljivih izvora energije na srpsko tržište.

Time se očekuje više zelene energije i smanjenje zavisnosti od uglja koji i dalje čini više od 60 odsto proizvedene električne energije u zemlji.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike potvrdili su za Danas da se očekuje da će Srbija postati deo ovog evropskog energetskog tržišta do kraja 2027. godine.

Tačnije, kako su naveli za naš medij, očekuje se da Srbija do kraja 2026. godine spoji svoje tržište za dan-unapred (SDAC) sa tržištem EU, a do kraja 2027. godine i unutardnevno tržište (SIDC).

Šta je energetsko tržište EU?

Kako su iz Ministarstva rudarstva i energetike objasnili za Danas, energetsko tržište obuhvata trgovinu električnom energijom i gasom, gde se primenom pravila Evropske unije povećava efikasnost sistema, sigurnost snabdevanja i konkurencija među onima koji prodaju električnu energiju ili gas na tržištu.

Da bi to bilo moguće, objašnjavaju iz Ministarstva, zemlje moraju da sarađuju: da povežu svoje mreže, pravila i zakone, kako bi se stvorilo jedno zajedničko evropsko tržište bez granica.

To, zatim, pomaže i u većem korišćenju obnovljivih izvora energije (kao što su vetar i sunce), jer se višak energije iz jedne zemlje može lako poslati drugoj.

Iz Ministarstva su naveli da su u tom slučaju preduslovi za maksimalno učešće OIE: efikasno i regionalno integrisano funkcionisanje novog dan-unapred tržišta električne energije, uklјučujući značaj spajanja regionalnog tržišta električne energije sa evropskim tržištem električne energije, pojednostavlјenje i ubrzanje postupka izdavanja dozvola, digitalizacija energetskog sistema, unapređenje i proširenje postojeće elektroenergetske mreže i njenih interkonekcija, unapređenje tržišta skladištenja energije, OIE na distributivnoj mreži i resursi upravlјanja potrošnjom, kao i postepena elektrifikacija i energetsko povezivanje sektora finalne potrošnje.

Energetska kriza 2021. i 2022. godine, kako su dodali iz Ministarstva, pokazala je koliko je važno da tržište bude povezano, jer tada zemlje mogu lakše da pomažu jedna drugoj i da se spreče velike razlike u cenama.

„Nepostojanje jedinstvenog tržišta električne energije je u toku energetske krize (2021. i 2022.) rezultiralo visokim cenama električne energije i velikim razlikama u ceni po pojedinim državama članicama EU i ugovornim stranama Energetske zajednice. Spajanje tržišta električne energije omogućiće koordinaciju uzajamne pomoći u slučaju poremećaja u energetskim mrežama ili spolјnih poremećaja i mogućnost stvaranja zajedničke politike trgovine energijom sa učesnicima na tržištima van EU i Energetske zajednice“, naveli su iz Ministarstva.

Prednosti jedinstvenog energetskog tržišta

Spajanje sa energetskim tržištem EU pomoći će Srbiji da se električna energija efikasnije prenosi, bolje iskoriste prekogranični kapaciteti, smanji opterećenje na mreži i troškovi prenosa, naveli su iz Ministarstva.

A to će dalje, kako su dodali, doprineti stabilnijim i nižim cenama za građane i privredu, većoj sigurnosti snabdevanja i boljoj ponudi na tržištu.

Na pitanje da li će se menjati uloga državnih energetskih kompanija (npr. EPS, Srbijagas) u skladu sa pravilima o tržišnoj konkurenciji, iz Ministarstva odgovaraju da se uloga EPS-a neće menjati.

„Tržište u Srbiji je već slobodno i otvoreno, ima i drugih snabdevača električnom energijom. EPS ostaje da bude jedan od učesnika na tržištu, kao proizvođač i jedan od snabdevača električnom energijom“, potvrdili su iz Ministarstva.

Sledeća prednost jeste što pristup ovom tržištu privlači investitore u oblasti obnovljivih izvora energije, pa se očekuje i veći porast vetroelektrana i solarnih elektrana na srpskom tržištu.

„Integracija sa tržištem EU podrazumeva primenu jasnih i stabilnih pravila za sve učesnike, što povećava poverenje investitora u obnovljive izvore energije. Povećava se likvidnost tržišta i otvara se veći prostor za plasman zelene energije, što automatski znači više tržišnih mogućnosti za njenu integraciju. To jača motivaciju investitora i spremnost finansijskih institucija da podrže nove projekte u OIE“, navode iz Ministarstva.

Da li je Srbija sprema za sinhronizaciju?

Na pitanje da li je Srbija spremna za povezivanje u energetsko tržište EU, iz Ministarstva objašnjavaju da je elektroenergetski sistem Srbije već povezan sa sistemima susednih zemalja, što joj omogućava međunarodnu trgovinu električnom energijom.

Najavljuju da je u toku uspostavlјanje posebnog regulatornog okvira koji će omogućiti efikasno i funkcionisanje tržišta sa susednim državama i povezivanje sa tržištem Evropske unije.

„Regulatorni okvir će doprineti stvaranju tržišta energije koja se prenosi mrežama bez unutrašnjih granica. Propisuju su principi funkcionisanja tržišta električne energije, principi funkcionisanja organizovanog tržišta za dan-unapred i unutardnevnog tržišta električne energije, trgovina na organizovanom tržištu za dan-unapred i unutardnevnom tržištu, kao i tehnička ograničenja za formiranje ponuda na organizovanom tržištu električne energije“, naveli su iz Ministarstva.

Koje projekte je Srbija završila, a koje tek treba da završi da bi bila deo zajednice?

Srbija je već započela projekte koji bi trebalo da obezbede stabilniji prenos struje, ali predstoji joj još posla na tom polju.

Iz Ministarstva su za naš medij naveli da su do sada završene dve sekcije Transbalkanskog koridora Faze I:

• Sekcija 1 – DV 400 kV Pančevo- Rešica završen 2017.

• Sekcija 2 – DV 400 kV Kralјevo 3 – Kragujevac 2 završen 2022.

Da bi se prenos mreže učinio stabilnijim u planu je da se urade i sledeći projekti:

• Transbalkanski koridor Faza I: Sekcija 3: novi DV 2h400 kV Obrenovac – Bajina Bašta, sa rekonstrukcijom postojećih TS Obrenovac i Bajina Bašta, uz podizanje naponskog nivoa TS Bajina Bašta na 400 kV; Sekcija  4 –  interkonektivni dalekovod Srbija – BiH – CG

• Severni CSE koridor: BeoGrid2025 i DV 400 kV između Srbije i Rumunije

• Panonski koridor: DV 2h400 kV Srbija – Mađarska

• Centralnobalkanski koridor: nova interkonekcije 400 kV – veze Srbije i Bugarske, kao i unutrašnjih 400 kV dalekovoda.

Za povezivanje prenosnog sistema i unapređenje tržišta električne energije, osim izgrađene infrastrukture, veoma je važno uspostaviti regulatorni okvir, ukazali su iz Ministarstva.

Takođe, kako su naveli, značajno je i potpisivanje niza ugovora sa susednim operatorima prenosnih sistema, kako bi se uredili međusobni odnosi i primenila pravila u skladu sa preuzetim međunarodnim obavezama.