U fokusu - Srbija

Srbija među liderima digitalnog rada, ali zarade stagniraju

Prema najnovijim rezultatima „Gigmetra”, regionalna digitalna gig radna snaga je u maju 2026. godine dostigla 91.657 radnika, što predstavlja rast od 3,1 odsto u odnosu na prethodno merenje iz oktobra 2025. Rast je zabeležen u svim posmatranim zemljama, ali se tržišta razvijaju različitim tempom. Rumunija ostaje najveće regionalno tržište, sa 25,7 odsto ukupne gig radne snage, dok je Srbija druga, s udelom od 22,4 odsto. Zajedno, ove dve zemlje čine gotovo polovinu svih posmatranih digitalnih radnika u regionu. Istovremeno, samo 28,4 odsto radnika bilo je aktivno tokom perioda merenja, što pokazuje da rast broja profila ne znači nužno i stabilniji pristup poslu. „Apvork”, platforma za onlajn rad, dodatno je učvrstio dominaciju na regionalnom tržištu, s udelom od 57,3 odsto, dok je „Frilenser” zabeležio snažan pad. Najbrže su rasli administrativni poslovi i unos podataka, zatim prodaja i marketing i profesionalne usluge. Upravo su to oblasti u kojima se sve snažnije osećaju pritisci automatizacije, standardizacije i globalne konkurencije. Ovi su najnoviji nalazi predstavljeni na istraživačkoj diskusiji „Frilenseri i VI: ko će izvući najkraću šibicu?”, koju je organizovao Centar za društvo i tehnologiju „Re:People”. Na diskusiji je bilo reči o najnovijim rezultatima merenja „Gigmetra” za jugoistočnu Evropu, ali i novo istraživanje o srpskim frilenserima na „Apvorku” u doba veštačke inteligencije.

– „Gigmetar” nam omogućava da vidimo ono što standardne statistike još teško registruju: kako se digitalni rad širi, gde se radnici koncentrišu, koliko su zaista aktivni i kako se menja vrednost njihovog rada na globalnom tržištu. U trenutku kada veštačka inteligencija ubrzava promene u tražnji za digitalnim uslugama i veštinama, ovakvo kontinuirano praćenje postaje posebno važno za razumevanje budućnosti rada u regionu – kazala je Branka Anđelković, suosnivačica i programska direktorka centra „Re:People”.

Rast broja frilensera zabeležen je u svim posmatranim zemljama, ali ne istim tempom. Najsnažniji rast zabeležile su Bugarska i Rumunija, dok su Hrvatska, Crna Gora i Mađarska ostvarile dvocifren rast. Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija zabeležile su umereniji rast. Ipak, kao i u prethodnim merenjima, Rumunija ostaje najveće regionalno tržište, sa 25,7 odsto ukupne gig radne snage, dok je Srbija druga, sa 22,4 odsto. Zajedno, ove dve zemlje čine gotovo polovinu svih posmatranih digitalnih radnika u regionu. Predstavljeni rezultati ukazuju i na dalje jačanje dominacije „Apvorka”, koji sada čini 57,3 odsto posmatranog regionalnog tržišta. Istovremeno, „Frilenser” je zabeležio snažan pad, dok je „Guru” ostao gotovo nepromenjen. Ovakva koncentracija je važna, navode istraživači, jer promene u pravilima platformi, vidljivosti profila, naknadama i ponašanju klijenata sve snažnije utiču na pristup poslu.

– Rast broja profila ne znači automatski i veću tražnju za frilenserima. Naime, u proseku je samo 28,4 odsto radnika bilo aktivno tokom perioda merenja. To pokazuje da se digitalno tržište rada mora posmatrati kroz pristup projektima, prihode i poziciju radnika u globalnoj konkurenciji, a ne samo kroz broj registrovanih profila – istakla je Tanja Jakobi, izvršna direktorka centra „Re:People”.

Srbija je i dalje jedno od ključnih tržišta digitalnog rada u regionu. Ima jednu od najviših stopa aktivnosti radnika, 37,1 odsto, kao i snažnu specijalizaciju u razvoju softvera i kreativnim i multimedijalnim uslugama. Ipak, prosečna tražena satnica u Srbiji porasla je za svega 0,2 odsto, što ukazuje na rastući pritisak na cenu rada.

– Srbija ima veliku, relativno zrelu i tehnološki snažno profilisanu gig radnu snagu. Međutim, stagnacija traženih satnica pokazuje da ni viši nivo veština ne štiti radnike automatski od jačanja konkurencije i pritiska na cenu rada – rekao je Vladan Ivanović s Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Metodologiju „Gigmetra” predstavio je Zoran Kalinić, takođe sa kragujevačkog Ekonomskog fakulteta.

– Vrednost „Gigmetra” je u tome što omogućava da se promene prate u kontinuitetu. Tek kada rezultate uporedimo sa prethodnim merenjima, možemo da vidimo da li je reč o kratkoročnim oscilacijama ili o dubljim promenama u regionalnom tržištu digitalnog rada – naveo je Kalinić.

Dame prisutnije u profesionalnim uslugama, pisanju, prevođenju...

Poseban deo predstavljenih rezultata odnosio se na rodne obrasce i tražene satnice. Žene čine 39,9 odsto regionalne gig radne snage, ali u proseku traže samo 83,3 odsto satnice koju traže muškarci. Dame su prisutnije u profesionalnim uslugama, unosu podataka i administrativnim poslovima, kao i pisanju i prevođenju, dok muškarci dominiraju u softverskom razvoju, kreativnim i multimedijalnim uslugama i prodaji i marketingu.

– Rodni jaz u traženim satnicama nije samo pitanje individualnih izbora, već i pitanje strukture tržišta. Žene su češće koncentrisane u oblastima koje su slabije plaćene ili izloženije standardizaciji, dok su muškarci brojniji u segmentima koji i dalje nose više satnice. Zato moramo pratiti ne samo koliko žena učestvuje na platformama već i u kojim poslovima i pod kojim uslovima – izjavio je Ljubivoje Radonjić, iz Instituta ekonomskih nauka.