Poslovne vijesti - Srbija

Srbija na putu da dobija i američki LNG gas

Grčki ministar životne sredine i energetike Stavros Papastavru naveo je da će vertikalni gasni koridor povezati Grčku, Bugarsku, Rumuniju, Moldaviju, Ukrajinu, Mađarsku, Slovačku i Srbiju, u cilju diversifikacije izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom u regionu, prenosi grčka televizija Antena.

Grčki ministar je istakao da se o tom koridoru razgovaralo i 10. jula u Atini na sastanku predstavnika grčkog operatera prenosa prirodnog gasa DESFA, operatera prenosnih sistema iz zemalja vertikalnog koridora, Grčke, Bugarske, Mađarske, Ukrajine, Rumunije, Severne Makedonije i Srbije, kao i kompanija „Gastrejd” i ICGB. „Pre deset dana smo se ponovo ovde sastali sa operaterima, a u septembru je veoma verovatno da će biti potpisani sporazumi sa operaterima iz Severne Makedonije i Srbije o njihovom učešću u vertikalnom koridoru”, rekao je Papastavru.

Napomenuo je da je Grčka već energetsko čvorište regiona, objasnivši da je ranije u njegovu zemlju ulazilo šest milijardi kubnih metara prirodnog gasa, sve namenjeno potrošnji, a da sada „ulazi 17 milijardi kubika, od kojih šest ostaje, a 11 ide gore”, ka severu.

Sagovornik „Politike” koji je još 2001. godine, dakle pre četvrt veka, crtao ovo povezivanje vertikalnog gasnog koridora, u vreme kada je još postojao „NIS gas” koji je trebalo da učestvuje u projektu, kaže da je od tada urađena samo Bugarska.

– Voleo bih da se ta veza što pre napravi. Za Srbiju je izuzetno važno da ima što više pravaca snabdevanja. Pogotovo u datim geopolitičkim okolnostima kada Evropska unija sve čini da potpuno istisne ruski gas, treba pristupiti potpisivanju i realizaciji ovog projekta – kaže naš izvor.

Dodaje da bi za ceo projekat bile značajne i Hrvatska i Rumunija. Jer tu od terminala Srbija ima samo jednu zemlju da se dogovori sa njom u vezi s ovim projektom. Ostatale zemlje Grčka, Makedonija, Bugarska... Što gasovod ide kroz više zemalja, može biti više problema, pa i ucenjivanja.

– Dobar primer je Mađarska, koja ima konekciju sa svim zemljama sa kojima se graniči. I zato ovaj projekat treba bespogovorno podržati, jer je jasno da se na staro nećemo vratiti (da zavisimo samo od ruskog gasa) koji jeste najsigurniji i najpovoljniji, ali ne pitamo se samo mi, a uvozno smo zavisni kada je reč o gasu – ističe isti izvor.

Na pitanje da li ima dovoljno gasa za ovaj novi koridor, odgovara da ga ima ograničeno.

– Cela ova situacija ubrzava primenu drugih izvora energije, pa ćemo i mi jednog dana primenjivati te nove tehnologije – kaže naš sagovornik.

Upitan da prokomentariše da li Srbija već ima vezu sa vertikalnim gasnim koridorom preko gasovoda „Niš–Dimitrovgrad”, potvrdno odgovara.

– Imamo tu vezu, ali taj pravac Niš–Dimitrovgrad nema dovoljno kapaciteta da sam snabdeva celu Srbiju kao „Gastrans” ili kao što može stari „Horgoš”. Zato nam i treba Makedonija, Hrvatska i Rumunija – ističe isti izvor.

Petar Stanojević, doktor na Fakultetu za bezbednost i bivši pomoćnik ministra energetike, kaže da u ovom projektu ima više politike nego ekonomske i tržišne logike.

– Mi tu vezu već imamo preko gasovoda koji ide od Niša do Dimitrovgrada, istina sa ograničenim kapacitetima. Interkonekcijom sa Makedonijom bi se ta veza praktično ostvarila, tako da ovo s druge strane može da bude zanimljivo u svrhu privlačenja nekog kredita za izgradnju – kaže on.

Inače, priključenjem vertikalnom gasnom koridoru Srbija dobija veću energetsku bezbednost, potpunu nezavisnost od samo jednog izvora gasa i direktan pristup tečnom prirodnom gasu (LNG). Reč je i o novim izvorima gasa gde bi Srbija imala direktan pristup američkom tečnom prirodnom gasu, kao i gasu iz Azerbejdžana i drugih globalnih izvora koji stižu preko terminala u Grčkoj (poput Aleksandropolisa).

Budući da Srbija dobija gas samo preko „Balkanskog toka” („Turskog”), ovo bi istovremeno mogao da bude i alternativni pravac, odnosno još jedna stabilna trasa snabdevanja, što smanjuje rizik od energetskih kriza u slučaju prekida na drugim rutama. Pristup novim aukcijama i objedinjenim paketima za prenos gasa kroz sistem omogućiće konkurenciju među dobavljačima, što može direktno uticati na stabilnije i povoljnije cene gasa, a što je još važnije, integracijom u mrežu koja povezuje osam zemalja jugoistočne i srednje Evrope, Srbija jača svoj položaj kao ključno energetsko čvorište i tranzitna ruta u regionu.

Izvor „Politike” upućen u priču ističe da su Evropska unija i Azerbejdžan potpisali memorandum o razumevanju da se isporuke gasa Evropi povećaju na 20 milijardi kubika godišnje do 2027. godine. Azerbejdžan konstantno povećava izvoz i pokriva sve preuzete obaveze prema kupcima u Evropi. Da bi Azerbejdžan uložio milijarde dolara u dalju eksploataciju novih nalazišta u Kaspijskom moru (pored postojećeg polja Šah Deniz 2), azerbejdžanski zvaničnici i kompanija SOCAR zahtevaju od evropskih kupaca čvrste, dugoročne ugovore o zakupu i kupovini.

Inače, u martu ove godine ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je posle sastanka sa Papastavruom napomenula da naša zemlja planira izgradnju gasnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Rumunijom.

Tada je rečeno da bi cevovod mogao da bude u funkciji početkom 2028, čime bi se otvorio još jedan pravac snabdevanja Srbije, uključujući i gasovod TANAP. „Srbijagas” je inače na grčkom terminalu rezervisao 300 miliona kubika gasa godišnje na period do 10 godina.