Tema - Srbija

Srpska malina najskuplja na svetu

Naša zemlja je, sve do trećeg tromesečja prošle godine, po vrednosti izvoza maline suvereno bila na prvom mestu i to u prethodnih 19 tromesečja pa i duže, navodi ekonomista Miroslav Zdravković u analizi objavljenoj na sajtu „Makroekonomija”. Potom je Poljska zabeležila izvoz od 95 miliona evra, ispred Srbije sa 92,9 i Ukrajine na trećem mestu sa 62,3 miliona evra. Na svetskom tržištu došlo je i do naglog uspona Kine koja je dospela na četvrto mesto sa 34,8 miliona evra, potisnuvši Čile tek na peto mesto (30,9 miliona evra). Smanjenoj izvoznoj količini malina pogoduju povećane izvozne cene, ističe on, ali napominje i da je to bilo podsticajno i za druge zemlje te je Ukrajina naglo povećala proizvodnju ozbiljno ugrozivši naše proizvođače. Zdravković kaže, kada je reč o količini izvoza, da je Srbija u istom periodu pala na treće mesto, iza Ukrajine. Poljska je imala izvoz 33.000 tona, Ukrajina 25,4 hiljada, a Srbija 19.000 – ispred Kine sa 13.000 i Čilea sa 10,3 hiljade tona. Naglašava i da izvoznicima iz Srbije, što ne mora da ima veze sa proizvođačima, pogodovao je rast izvoznih cena maline sa 3,54 evra po kilogramu, u drugom tromesečju 2025, na 4,88 u trećem.

– Među najvećim svetskim proizvođačima maline Srbija je imala ubedljivo najveću cenu. U Poljskoj je u tom periodu ona iznosila 2,87 evra, u Ukrajini 2,45, Kini 2,67, a u Čileu tri evra po kilogramu – napominje se u analizi. Kao i da su veće izvozne cene od Srbije, pri bitno manjim količinama, imale su samo Slovenija (9,35), BiH (5,26), Hrvatska, (6,26) i Bugarska (5,97 evra po kilogramu).

Šta je doprinelo tome da srpska malina sačuva ove pozicije u prilično oštroj svetskoj konkurenciji pre svega kada je reč o rekordnim izvoznim cenama.

Dr Aleksandar Leposavić, jedan od vodećih stručnjaka u sektoru malinarstva i predsednik Naučnog voćarskog društva Srbije, kaže da tradicionalni kupci maline iz Srbije i dalje plaćaju višu cenu za robu kupljenu kod nas zbog kvaliteta koji je, uprkos svemu, i dalje na dosta višem nivou u odnosu na robu iz Ukrajine, Poljske, Kine, Kirgizije i drugih zemalja.

– Kvalitetu doprinose i naša tehnološka opremljenost i standardi koji se primenjuju u hladnjačama koji su na neuporedivo višem nivou u odnosu na konkurenciju. Problem predstavlja reeksport koji snižava kvalitet, ali i poverenje kupaca. Zbog toga oni postavljaju strože upite i traže dodatne garancije da je reč o malini proizvedenoj u našoj zemlji. Kao i da je gajena na način kako se to kod nas godinama radi i zahvaljujući čemu smo postizali i prinos i kvalitet – ističe Leposavić i dodaje da smo zbog mnogo razloga prinos, kojim smo se nekada ponosili, a nije bio redak slučaj da se ostvaruje 15, 20 pa i više tona po hektaru, sada izgubili.

– Da li smo na putu da izgubimo i kvalitet koji su, moramo priznati, definisali kupci ostaje da vidimo. Čini se da su kupci mnogo bolje od nas znali šta od nas dobijaju nego mi koji nismo znali vrednost onoga što im prodajemo – kaže Leposavić koji će u oktobru ove godine, na poziv Svetske organizacije proizvođača maline, učestvovati na 14. Konferenciji proizvođača ovog voća u meksičkom gradu Gvadalahara. Pored predstavljanja stanja u našoj proizvodnji, on će sa predstavnicima zemalja najznačajnijih proizvođača maline razmeniti iskustva i učestvovati u raspravi o budućim trendovima, što je posebno značajno ako se ima u vidu da IRO predstavlja krovno udruženje svih proizvođača maline u svetu i da preporuke i zaključci sa ovakvih događaja imaju ključnu ulogu u održavanju postojećih i unapređenju novih lanaca prodaje u svetu.