U fokusu - Srbija

Šta donosi zakon o regenerativnoj poljoprivredi?

Navodi dobra iskustva iz okruženja i ističe da će poljoprivrednici u Srbiji sačuvati zemljište, ali da će najviše dobiti u ekonomskom smislu.

Regenerativna poljoprivreda kao način proizvodnje koji čuva i unapređuje kvalitet zemljišta uskoro će dobiti zakonski okvir i u Srbiji. Nacrt bi trebalo da bude završen do kraja godine, a pored proizvodnih metoda, definisaće i period prilagođavanja, kao i način subvencionisanja.

Regenerativna poljoprivreda smanjuje troškove proizvodnje i za 60 odsto, čuva zemljište od degradacije i povećava nivo humusa, ali da bi takav način proizvodnje zaživeo i u Srbiji potrebna je, za početak, promena svesti, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta Vladan Pešić.

Dodaje da su metodi regenerativne proizvodnje stalno prisustvo pokrovnih useva na površini tla, rotacija useva, što veća upotreba korenasto-krtolastih biljaka i korišćenje stajnjaka životinja na njivama.

Napominje da je to način da se sačuva i unapredi kvalitet zemljišta ali da prelazak na regenerativnu poljoprivredu u narednom periodu neće biti obavezan.

Ipak, smatra da će to na duže staze ipak postati obaveza s obzirom na to da smo izvozno orjentisani prema Evropskoj uniji, te da smo potpisali Pariski sporazum o klimatskim promenama.

"Prvog januara u nekim delovima industrije počinje oporezivanje na bazi karbonskih taksi i mi moramo da vodimo računa da to može da optereti našu konkurentnost. Prilagođavanje regenerativnoj poljoprivredi trajaće tri do pet godina dok naši farmeri koji je budu primenjivali ne vide benefite od toga. U početnim godinama troškovi tehnoloških inovacija za regenerativnu proizvodnju moći će da se finansiraju iz IPARD programa, sve dok država ne bude počela da premira regenerativnu proizvodnju", kaže Pešić.

Šta se primenjuje u Sloveniji

Profesor navodi dobra iskustva iz okruženja.

"Slovenija ima osnovne podsticaje za poljoprivredu od 180 evra, ali sa primenom modela konzervacijske obrade koji je veoma sličan regenerativnoj poljorivredi, podsticaji idu i do 560 evra. U tim granicama i mi možemo očekivati podsticaje za regenerativnu proizvodnju", ističe profesor Pešić.

"Poljoprivrednici će najviše dobiti u ekonomskom smislu"

Napominje da će poljoprivrednici sačuvati zemljište, ali da će najviše dobiti u ekonomskom smislu.

"Benefiti su manji troškovi za impute s obzirom na to da će imati manji broj prohoda mehanizacoijom. Štede na gorivu, štede na veštačkim đubrivima, na zaštitnim sredstvima. Realno od 40 do 60 odsto inputa se štedi a može da bude i više od tog procenta jer kada vi dovedete vaš ekosistem, vašu farmu u sistem integracije sa prirodom onda se smanjuju i pritisci patogena na mnimalni nivo i manje su potrebe za zažtitnim sredstvima", ističe Pešić.

"Regenerativna poljoprivreda može da podigne nivo humusa"

Profesor Pešić podvlači da je zemljište resurs od nacionalnog značaja.

"Država redovno kontroliše kvalitet zemljišta. Poljoprivrednici su dužni da makar jednom u tri godine kod ovlašćenih laboratorija rade kontrolu kvaliteta zemljišta. Realno, kada je Vojvodina u pitanju nivo humusa se kreće između dva i tri odsto, to realativno nije zadovoljavajuće ali nije ni tako alarmantno da bi se reklo da će Vojvodina postati pustinja kaže Pešić a na pitanje koliko je taj rezultat zabrinjavajuć s obzirom na to da je Vojvodina do pre 50 godina imala nivo humusa od čak pet odsto", navodi profesor.

Pešić ističe da regenerativna poljoprivreda može da podigne nivo humusa.

"Ali moramo da budemo iskreni, priroda za duži vremenski period može da stvori prirodnim procesima humus, ali recimo za 20 do 30 godina to je svega 0,3 do 0,5 procenata. Zato kažemo da je zemljište slabo obnovljiv resurs. Zakon štiti poljoprivredno zemljište, vrlo ga je teško pretvoriti u industrijsko ili građevinsko ali objektivno svedoci smo da na pojedinim mestima nije trebalo da baš na tako širokoj zoni da bude industrija, da putevi budu kroz oranični deo. Nadam se da ćemo shvatiti da je ovo poslednji trenutak, i da drugu državu nemamo. Da zemljište pripada svima nama i da je to jedno od nacionalnih bogatstava", zaključuje profesor Pešić.