Tema - Srbija

Šta privlači savremenog putnika

Putnici više ne žele samo aranžmane, oni danas traže priče, kao i doživljaj u koji mogu da se uvere i pre nego što na zacrtano mesto stignu. Opet, svaki od njih želi svoje sopstveno iskustvo.

Kako udovoljiti savremenom putniku i da li je Srbija vidljiva dovoljno na mapi savremenog turizma – jedno je od ključnih pitanja koje je podstakao beogradski skup „Kreativne industrije u sektoru turizma i ugostiteljstva, izazovi i perspektive”, koji je organizovala Akademija strukovnih umetnosti iz Beograda.

Brendiranje i izgradnja identiteta destinacija kroz kulturu i kreativne industrije postaju sve važniji alat u globalnom turizmu, objasnila je za „Magazin” Renata Pindžo, moderatorka diskusije na ovom skupu, inače profesorka na toj akademiji.

Takođe, kako je rekla, Srbija treba strateški da iskoristi svoje kreativne delatnosti, odnosno razne projekte poput festivala, umetničkih instalacija i kulturnih inicijativa, a kako bi stekla poziciju atraktivnog i svetski prepoznatljivog odredišta. Drugim rečima, u proces kreiranja savremenog nacionalnog turističkog brenda treba uključiti sve zainteresovane strane, posebno kreativce iz različitih oblasti.

Renata Pindžo naglašava da u savremenom ugostiteljstvu uspeh beleže „oni koji se snažno oslanjaju na sinergiju lokalne tradicije, kulture i identiteta”. Upravo kreativne delatnosti – poput oglašavanja i marketinga, zanatstva i dizajna, arhitektonskih rešenja, a naročito film, televizija, radio i fotografija – daju snažan doprinos u kreiranju autentičnih ugostiteljskih i gastro iskustava jednog turiste. Kreativnost koja je usmerena na plasman našeg turizma, kao i u slučaju svakog drugog, omogućava da njegova različitost bude vidljiva. A ta posebnost je, po njoj, ključna za privlačenje savremenih turista i poslovnih gostiju.

Nove tehnologije, uz muzeje i kongrese

Danas su sve zastupljenije IT i softverska kreativnost, što znači podršku digitalnih tehnologija, ali plasman savremenog turizma svakako i dalje mogu biti izdavaštvo, muzeji, galerije i biblioteke. Snimanje i izdavanje zvučnih zapisa i muzike, kao i izvođači, važni su za napredovanje jedne zemlje u turizmu i često njen zaštitni znak. Takođe, likovne i sve druge umetnosti, kao i umetničke kolonije, uz pomoć ustanova kulture mogu da privuku pažnju turista.

Pindžo je iznela podatak da kreativne industrije generišu više od 155.000 ili sedam odsto radnih mesta u Srbiji, da su ostvarile veliki rast izvoza, ali da bi te brojke tek trebalo da budu i znatno veće:

„Srbija mora da definiše viziju kuda želi da ide: da li u pravcu kretanja društva zasnovanog na znanju ili da se prepusti 'odlivu mozgova', rizikujući da na taj način dugoročno izgubi trku s naprednim ekonomijama. Znači, kreativne industrije igraju značajnu ulogu u društvu, jer u suštini podstiču inovacije i razvijaju intelektualni kapital, pomažući transformaciju društva u ekonomiju zasnovanu na znanju. Takođe, kreativne delatnosti su u savremenom svetu most za prevazilaženje jaza između intelektualnog kapitala nekog odredišta i njegovog pozicioniranja u svetu. Primera radi, najuspešnija turistička mesta ili gradovi su danas oni koji aktivno koriste intelektualni kapital u svom razvoju, posebno u kongresnoj delatnosti.”

Dr Danijela Pecarski, predsednica Akademije strukovnih studija u Beogradu, govorila je o važnosti multidisciplinarnosti u turizmu danas. U skladu s tim, ova akademija 2019. je nastala spajanjem Visoke zdravstvene, Visoke hotelijerske i Visoke turističke škole, zbog važnosti saradnje i poznavanja svih ovih delatnosti za one koji se bave turizmom. Ideja je, kaže, bila da se stvore kadrovi čije su usluge važne za našu privredu.

„U svetu su danas moderni hibridni ili multidicsiplinarni programi turizma koje s ovakvim obrazovanjem i naši mladi kadrovi mogu da prate, dobijajući širu sliku: recimo, ako se neko bavi gastronomijom i predstavlja je, treba da nauči i poznaje zdravstveni aspekt ishrane. Takođe, i to koje kreativne delatnosti mogu da pomognu u plasiranju slike kako ovde izgleda zdrava ishrana i šta Srbija može da ponudi. Za šest godina otkako škola postoji, studenti su napredovali jer smo uspeli da napravimo programe po kojima učenici iz škole tri dana u nedelji rade ono o čemu uče i da dobijemo kadrove koji će biti spremni da pruže najbolju uslugu”, kaže Pecarski.

Inače, učesnici skupa naveli su za primer svetski Kongres endoskopske hirurgije i gostovanje Boljšog teatra kao događaje koji su zahvaljujući plasmanu najave doveli dosta značajnih ljudi u naš glavni grad. Ocenili su da naši ljudi imaju veliku želju da budu kreativni i korisni za razvoj turizma, ali da je potrebno „da se ne osećaju stisnuto”. A to znači, smatraju, svakako veću finansijsku, sistemsku i druge podrške društva.

Predsednik Udruženja hotelijera i restoratera Srbije HORES, profesor Georgi Genov naglasio je da su hotelijeri i svi turistički radnici ambasadori Srbije, zbog čega je u sledećem periodu u školovanju ovih kadrova najvažnije naučiti mlade kako da plasiraju našu bogatu kulturu u svim njenim aspektima, od gastronomskog i zdravstvenog do umetnosti i modernih vizija. Da bismo jasno odredili i plasirali turističko-kulturni identitet, potrebno je uključiti kreativne delatnosti u razvoj svakog od turizama, smatra.

Srbija kao autentičan brend

Pozvao je sve da razmisle kako povezati umetnost dizajna i digitalne alate s tradicionalnim vrednostima i kako da Srbija postane autentičan i prepoznatljiv, svež svetski brend. Ova konferencija bila je prilika da shvatimo kako da kreativne zamisli doprinesu izradi dobre strategije razvoja turizma planirane za period od 2025. do 2030. godine.

Direktorka TOS-a Marija Labović smatra da treba iskoristiti pozitivan trend koji naš turizam ima u poslednjih 10 godina. „Najvažnije je da se prate potrebe i navike turista. Bez pripreme i sagledavanja kome i kako se obraćamo ne možemo da budemo efikasni. I veštačka inteligencija učestvuje u svim ovim istraživanjima, ali su potrebni i ljudi koji se novim tehnologijama služe”, podsetila je Marija Labović.

U ime kineskih gostiju, u video-poruci predsednica jednog od važnih turističkih fakulteta Du Lunksijao rekla je da se u ovoj zemlji studenti na posebnim odsecima uče o kreativnosti i saradnji u turizmu.

Podići turizam na viši nivo

„Svi imamo isti zadatak, da podignemo turizam na viši nivo, što se odnosi na kulturu, tradiciju i sve što nas čini posebnima. Ministarstvo turizma je prošle godine opredelilo veliko ulaganje u seoska domaćinstva kojih sada ima oko hiljadu i po u Srbiji”, rekla je Višnja Rakić.

Obilazeći ih, primetila je koliko su seoski domaćini kreativni. Nisu zaboravili ni ručne radove, ni stare recepte i poslastice, zbog čega su i ove godine opredeljena za njih velika sredstva. S aspekta strateškog razvoja turizma, učešće kreativnih industrija u bruto društvenom proizvodu raste i danas čini šest procenata BDP-a.

Nije dovoljno banju pretvoriti i spa centar

„Turizam ne može više da se tretira kao što je bilo upravljanje slobodnim vremenom srednje klase sedamdesetih godina, kakav je bio sindikalni turizam, niti kao pretvaranje banja u velnes i spa centre, već kao razvoj marketinga naših odredišta za njihovu i našu budućnost”, smatra Andrej Sovrović, direktor „Delta ugostiteljstva”.

On se zalaže za plasman koncepta po kojem će, recimo, Aranđelovac, Obrenovac, Mladenovac, Smederevo, Pančevo i mesta sve do Novog Sada kreirati sadržaje zbog kojih turista i u njima može i ima zašto da ostane više dana. Zato, kažu, treba odgovoriti na pitanje „koja je vizija ovog prostora za budući svet i kako je plasirati”.