Tema - Srbija

Statistika životnog standarda

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Beograd je najpovoljniji, a Valjevo najnepovoljniji grad za život u Srbiji. Prosečna zarada je jedino u prestonici veća od prosečne vrednosti potrošačke korpe.

Beograđani, Novosađani i Pančevci imaju najbolji standard, a najnepovoljniji uslovi za život su u Valjevu, Nišu i Kraljevu, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Beograd je jedini grad u Srbiji u kome je prosečna zarada veća od vrednosti prosečne potrošačke korpe, dok Valjevcima, sa prosečnom zaradom od oko 28.000 dinara, mesečno nedostaje desetak hiljada da napune prosečnu potrošačku korpu.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović kaže da se najbolje živi, odnosno da je najveći standard u Beogradu, zatim u Vojvodini, pa onda u centralnom delu Srbije.

"Korelacija je jasna sa veličinom grada. U velikim gradovima se bolje živi nego u manjim sredinama", kaže Vukumirović.

Prošle godine najskuplji kilogram hleba, plaćali su građani Subotice, gotovo 79 dinara, Leskovčani upola manje. U Sremskoj Mitrovici ulje je u proseku koštalo ispod 100 dinara, najskuplje je bilo u Kraljevu, osam dinara više.

Pančevci su pili najjeftiniju kafu, 620 dinara za kilogram, a Novosađani najskuplju, gotovo 770. Gradski prevoz u Leskovcu bio je 25 dinara, upola jeftiniji nego u Smederevu i Nišu. Najnižu cenu centralnog grejanja, ispod 40 dinara, plaćali su Leskovčani, upola manje od stanovnika Sremske Mitrovice.

Niže cene usluga u manjim gradovima

Ekonomista Goran Nikolić kaže da su prednosti života u manjim gradovima značajno niže cene usluga.

"Niže su cene ugostiteljskih usluga, taksi usluga, parkiranje, privatna zdravstvena zaštita, kao i na primer frizerske usluge", kaže Nikolić.

Samo zdrava konkurencija može doneti niže cene i podići kupovnu moć, kažu u potrošačkim organizacijama.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže da je očigledno da u Srbiji ne postoji zdrava tržišna konkurencija, jer da je tako postojao bi bar neki od vodećih svetskih marketa.

"Postoje brojna objašnjenja zašto je to tako, međutim očigledno je da se u našoj zemlji potrošačima ne dozvoljava jedno od osnovnih prava, a to je pravo na slobodan izbor", kaže Nikolić.

Tokom prošle godine cene su u proseku porasle za 10,3 odsto. Najviše su poskupele zdravstvene usluge, odeća, obuća, nameštaj, stvari za kuću i tekuće održavanje.